петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Еврозона данас одобрава пету траншу помоћи Грчкој
Хроника

Еврозона данас одобрава пету траншу помоћи Грчкој

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 02. јул 2011.

Министри финансија чланица еврозоне ће данас одобрити пету траншу помоћи Грчкој, док ће одлука о другом пакету помоћи за ту земљу бити донета 11. јула, објавили су званичници еврозоне.

Нова транша помоћи Грчкој од еврозоне и Међународног монетарног фонда (ММФ), у износу од 12 милијарди евра, биће одобрена јер је парламент у Атини усвојио мере штедње на заседањима 29. и 30 јуна, као што су кредитори и тражили, пренео је Ројтерс.

Председник Европске комисије (ЕК) Жозе Мануел Барозо и председник Европског савета Херман ван Ромпеј су у четвртак, пошто је у Грчкој одобрен детаљни план штедње, изјавили да су испуњени услови за одлуку о исплати следеће транше финансијске помоћи Грчкој, као и за брзи напредак на договору о следећем пакету помоћи.

Поменути други пакет би требало да се примењује од 2011. до 2014.

Први пакет помоћи коју су Грчкој у пролеће 2010. одобрили земље еврозоне и ММФ, вредан је 110 милијарди евра.

Извори из еврозоне наводе да на поподневном телефонском састанку министара еврозоне, који је првобитно требало да буде одржан сутра у Бриселу, министри вероватно неће износити много детаља о планираном другом пакету помоћи.

Министри су одлучили да откажу састанак заказан за сутра и уместо тога данас разговарају телефоном зато што ништа не спречава исплату следеће транше помоћи, али им је потребно више времена да договоре други пакет, обелоданиле су европске дипломате.

Очекује се да ће нови пакет помоћи Грчкој бити вредан око 100 милијарди евра.

Међутим, преговори би овај пут могли да буду тежи јер неке владе, посебно немачка, желе да део терета понесу и приватни кредитори, који би требало да добровољно пристану на куповину нових грчких обвезница како би њима заменили оне које ускоро доспевају.

Учешће приватног сектора мора да буде добровољно како агенције за кредитни рејтинг не би снизиле оцену Грчке на статус „банкрота”, што би довело у опасност читав банкарски сектор у тој земљи.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер