четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > ФХП: У рату у бившој СФРЈ страдало 2.028 грађана Србије
Хроника

ФХП: У рату у бившој СФРЈ страдало 2.028 грађана Србије

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 21. април 2011.

У оружаним сукобима на територији бивше Југославије, од 1991. до 1995. године, страдало је и нестало 2.028 грађана Србије, међу којима судбина њих 385 још није расветљена, резултат је пописа који је данас представио Фонд за хуманитарно право (ФХП).

Поименични регистара жртава, који је представљен јавности у Скупштини Београда, обухватио је жртве рата рођене у Србији, као и оне који су рођени на територији бивших југословенских република, а који су имали пребивалиште у Србији, рекао је координатор тог пројекта Ненад Димитријевић. Он је навео да је током оружаних сукоба у Словенији 1991. године, у Хрватској од 1991. до 1995. године и у БИХ од 1992. до 1995. године страдало највише Београђана и Новосађана, а затим и грађана јужне и источне Србије.

Око 70 одсто настрадалих били су стари од 19 до 55 година, међу којима је било највише припадника некадашње ЈНА, чак 1.039, а регистровано је убиство 58 цивила, рекао је Димитријевић.

Подаци о датуму и месту страдања показују да је највише жртава било од септембра до новембра 1991. године и то око Вуковара, у Лици, средњој Далмацији, Посавини, централној Хрватској и источној Славонији, као и у Дубровачко-херцеговачкој регији.

ФХП је почео да прикупља податке почетком 2009. године на више начина - интервјуисањем сведока и чланова породица жртава, анализама извештаја државних органа и домаћих и страних владиних и невладиних организација, ишчитавањем судске документације Хашког трибунала и судова у региону, као и помоћу информација из новина и разних књига, рекао је Димитријевић.

Попис жртава је "скоро завршен документ", рекла је извршна директорка Фонда Наташа Кандић, објашњавајући да нови подаци и расветљавање непознатих судбина настрадалих могу мало да га измене. Она је нагласила да двогодишњи истраживачки рад и сарадња са Министарством одбране сведоче о валидности података, додајући да је дужност државе према друштву да јавно објави извештај о људским губицима у вези са оружаним сукобима у СФРЈ. "Пописом ће заувек бити забележена имена несталих и страдалих, како се не би поновила историја жртава Првог и Другог светског рата, које су остале само број", рекла је Кандићева и додала да очекује да ће држава званично прихватити податке ФХП-а.

Државни секретар Министарства одбране Игор Јовичић поручио је да је то министарство спремно да сарађује са организацијама и институцијама, како би се расветлила судбина настрадалих грађана Србије у оружаним сукобима у СФРЈ. Он је рекао да Министарство одбране подржава рад Фонда за хуманитарно право, истичући да информације које би могле да помогну у откривању истине о жртвама више нису тајна.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер