Филип Шварм: "Пази како прелазиш улицу"

 Предсједник Бјелорусије Александар Лукашенко смијенио је двојицу амбасадора и опозвао трећег. Готово у исто вријеме, смијењени су двоје начелника клиника и један начелник института Војномедицинске академије у Београду.

Одговор гласи: амбасадори и начелници жртве су освете режима, оног у Минску и овог у Београду. У бјелоруском случају ријеч је о санкцијама послије подршке тамошњим протестима због изборне крађе; у српском – о кажњавању због потписивања отвореног писма око три хиљаде лијечника у коме се тражи смјена Кризног штаба и констатира да је Србија запала у јавно-здравствену катастрофу.

"Баћко" Лукашенко бар није испао лицемјер. Без икаквог увијања саопћио је да сваког оног тко га не подржава сматра за непријатеља. И то би било то. На другој страни, саопћење Министарства обране Александра Вулина поставља нови стандард у љигавости и подмуклим пријетњама на мафијашки начин.

Најприје љигавост. "У целокупном војном здравству у току су организацијске промене у складу са потребама Војске, војних и цивилних пацијената, у оквиру којих ће бити извршена бројна померања кадра", стоји у саопћењу.

Може ли итко повјеровати да је баш све троје начелника, повезаних искључиво потписима на отвореном писму лијечника, смијењено у обичном, рутинском поступку? Поготово ако се у обзир узму Вулинов вокабулар и његово подилажење свом "врховном команданту"? Очигледно, режим властиту простоту крије смоквиним листом јадних и немуштих изговора. Како би, уосталом, и могли другачије објаснити сервирање ове хладне освете?

Даље слиједи подмукла пријетња на мафијашки начин. "Нико неће остати без посла", каже Министарство обране. Хм...

Тко је, уопће, спомињао задржавање посла? Зар постоји и таква могућност у оквиру прераспоређивања "по потреби службе"? Треба ли сад да се смијењени начелници и друго особље ВМА забрину и поведу рачуна што говоре, а поготово потписују? Наравно. Осим на овај начин, другачије и није могуће протумачити натукницу из саопћења да "нико неће остати без посла". Наиме, она подједнако злокобно звучи као и кад мафијаш, онако ноншалантно и у пролазу, некоме пожели лијеп дан и опомене га да пази како прелази улицу.

Случај смјењивања троје начелника на ВМА само је још један прилог историји напредњачке Србије. Одавно се овдје не вреднују знање, стручност и лични интегритет, већ искључиво пузаво и устрашено подаништво.

Зашто је тако? Зато што су у Србији, попут Бјелорусије, медији кастрирани, избори све осим фер и поштени, Влада и Скупштина нелегитимни, а стварна власт у рукама једног јединог човјека.

Ипак, постоји и једна разлика између славенских буразера, српског и бјелоруског предсједника. Лукашенко још није отишао у Вашингтон попут Александра Вучића да брани своју земљу, а вратио се као бранитељ Израела.

(Време)