Početna strana > Hronika > Fiskalni savet Srbije: Podržavamo jednokratno privremeno povećanje deficita i javnog duga dok traje kriza, čak i u slučaju da bude relativno veliko, pod uslovom da se sva sredstva usmere racionalno i odgovorno
Hronika

Fiskalni savet Srbije: Podržavamo jednokratno privremeno povećanje deficita i javnog duga dok traje kriza, čak i u slučaju da bude relativno veliko, pod uslovom da se sva sredstva usmere racionalno i odgovorno

PDF Štampa El. pošta
sreda, 25. mart 2020.

 Fiskalni savet Srbije saopštio je danas da podržava jednokratno, privremeno povećanje budžetskog deficita i javnog duga dok traje kriza, čak i u slučaju da ono bude relativno veliko, pod uslovom da se ova sredstva usmere racionalno i odgovorno.

 „Fiskalni savet podržava i podstiče Vladu u nastojanjima da ublaži ekonomsku neizvesnost, čak i po cenu snažnijeg zaduživanja države“, navedeno je u saopštenju.

Kako je ukazano, ekonomska neizvesnost predstavlja, uz brigu o zdravlju, veliko opterećenje za jedan deo stanovnika Srbije i opravdana je finansijska intervencija Vlade, pod uslovom da se ta sredstva usmere racionalno i efikasno.

„Cena potrebnih mera biće gotovo izvesno visoka, ali ju je opravdano platiti kako bi privatni sektor prošao kroz ovu privremenu krizu sa što manje posledica, odnosno da bi sutra svojim poslovanjem i plaćanjem poreza omogućio vraćanje novonastalog javnog duga“, naveo je Fiskalni savet.

Kako je istaknuto, najvažniji zadatak budžeta, tokom pandemije izazvane virusom korona, jeste da neposredno finanisira sve troškove borbe za živote i zdravlje gradjana Srbije.

Uz to, budžet bi morao da ima važnu ulogu u umanjenju ekonomske štete za ugrožene građane i delove privrede koji će ovom krizom biti najviše pogodjeni.

Ukazano je da će pandemija korona virusa imati „snažan negativan uticaj na svetsku ekonomiju i javne finansije većine zemalja uključujući i Srbiju“.

„Oštar privredni pad koji se očekuje dovešće do automatskog smanjenja javnih prihoda, rasta budžetskog deficita i posledično do zaduživanja zemlje. U takvim uslovima Vlada mora da izdvoji dodatna sredstva iz budžeta za sprovodjenje mera pojačane zdravstvene zaštite stanovništva, što će još više povećati deficit i javni dug“, saopštio je Fiskalni savet.

Navedeno je da bi, trošak ublažavanja ekonomskih posledica ove krize za privredu i stanovništvo, bio treći ozbiljan udar na budžet koji će doći preko svega navedenog i jedino ga je moguće finansirati zaduživanjem države.

Fiskalni savet, međutim, ocenjuje da jeste opravdano da država tokom trajanja ove krize deo sredstava opredeli za finansijsku podršku i poreske olakšice ekonomski ugroženim delovima stanovništva i privrede.

„Premda će taj trošak izvesno postati javni dug koji će kasnije otplaćivati svi gradjani, Srbija je zahvaljujući zdravim javnim finansijama trenutno u mogućnosti to da uradi“, naveo je Fiskalni savet.

Mere Vlade za umanjenje ekonomske štete ove krize moraju biti racionalno usmerene na najugroženije delove stanovništva i privrede, smatraju u Fiskalnom savetu.

Prema njihovoj oceni, trenutno su najugroženiji zaposleni u privatnom sektoru koji bi mogli ostati bez posla ili primanja i mala i srednja preduzeća koja nemaju raspoložive resurse da se izbore s padom poslovne aktivnosti.

Trenutno nisu ugroženi zaposleni u javnom sektoru i penzioneri jer oni imaju stabilne poslove i stabilna primanja.

„Za njih je opravdano da država tokom trajanja epidemije obezbedi redovne prihode (nepromenjene plate i penzije) i da garantuje da neće biti otpuštanja iz javnog sektora dok traje kriza“, navedeo je u saopštenju.

Fiskalni savet međutim smatra da je davanje vanrednih sredstava ovim grupama stanovništva, poput jednokratne pomoći svim penzionerima, u osnovi neracionalno trošenje novca poreskih obveznika, jer predstavlja zaduživanje svih gradjana Srbije za mere koje neće imati značajan efekat za saniranje ekonomskih posledica krize, a neće otići ni trenutno najugroženijima.

„Ovakve mere su neracionalne tim pre što je već usvojeno odlaganje plaćanja redovnih mesečnih obaveza koje će takodje predstavljati trošak za državu i javna preduzeća“, ukazao je Fiskalni savet.

Upozoreno je da mere Vlade moraju biti privremene, jer se sadašnja kriza suštinski razlikuje od one iz 2008. godine čiji je izvor bila globalna finansijska i ekonomska neravnoteža, koje su zahtevale relativno dugotrajan i spor oporavak i strukturne promene javnih politika.

„Novu krizu, medjutim, izazvali su činioci koji su došli van ekonomije, pa će ona više ličiti na krize koje nastaju pod uticajem drugih prirodnih katastrofa (zemljotresi, poplave i drugo). To znači da će ekonomski pad biti oštar i nagao, ali bi privreda trebalo relativno brzo da počne da se oporavlja nakon završetka epidemije“, naglašeno je u saopštenju.

Zbog toga je, kako se dodaje, važno je osigurati to da se po završetku ove krize i javne finansije zajedno sa privredom vrate u ravnotežu, izmedju ostalog da bi se mogao servisirati novonastali javni dug.

„Zbog toga država sada ne sme da poseže za strukturnim promenama politika poput smanjenja poreskih stopa, povraćaja dela PDV-a i dr. čak i ukoliko bi se to odnosilo na ograničen broj usluga ili proizvoda, niti za trajnim povećanjem rashoda. Pravac u kom je opravdano da se deluje u sadašnjim okolnostima jeste odlaganje određenih poreskih obaveza za preduzeća i stanovništvo koje te obaveze trenutno nisu u mogućnosti da plate, uz eventualnu jednokratnu i ograničenu finansijsku podršku najugroženijim“, piše u saopštenju.

Mere Vlade Srbije moraju, upozorio je Fiskalni savet, da budu dobro ciljane i ne smeju da dovedu do privilegovanog položaja pojedinih preduzeća.

„Cilj fiskalnih mera koje je sada opravdano usvajati jeste da se umanji ekonomska šteta koju će epidemija da izazove. To znači da je potrebno i opravdano spasavati samo one poslove i preduzeća koji su privremeno u ozbiljnim problemima, a koja će nakon završetka krize moći održivo da posluju“, naveli su iz fiskalnog saveta.

Kako je objašnjeno, takvim preduzećima potrebno je što pre poslati jasnu i odlučnu poruku da je Vlada spremna da snosi deo troška njihovog preživljavanja tokom krize i po cenu osetnog povećanja javnog duga.

„Na ovaj način će se izbeći prekomerno i dugoročno nepotrebno gašenje velikog broja radnih mesta i preduzeća“, ocenio je Fiskalni savet uz preporuku da bi pojavu odredjenih lobističkih grupa, koje se u ovakvoj situaciji zalažu za dobijanje trajnijih poreskih privilegija, trebalo u korenu saseći.

(Beta)

 
Pošaljite komentar

Ostali članci u rubrici

Anketa

Koliko će po vašem mišljenju trajati vanredno stanje u Srbiji?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner