Фрејк Јанмат: Србија би приватизацију и реструктурирање у јавном сектору требало да почне од највећих предузећа, вишак новца да троши за отплату јавног дуга

БЕОГРАД - Србија би приватизацију и реструктурирање у јавном сектору требало да почне од највећих предузећа, као и да уколико буде више буџетских прилива од предвиђених новац троши за отплату јавног дуга, наводи се у препорукама које данас у Бриселу усвајају министри економије и финансија ЕУ."У реструктурирању и приватизацији не треба остављати за крај најтежа, јер ће она остати најтежа до краја, већ треба од њих почети", изјавио је шеф сектора за европске интеграције Делегације ЕУ у Србији Фрејк Јанмат (представљајући препоруке Савета министара за економију и финансије.

Он је рекао да питање јавних предузећа види као велики изазов и додао да Брисел "веома поздравља тренутне напоре за реструктурирање ЕПС-а, за конкретизовање трансформације и претварање у акционарско друштво“.

Када је реч о ЕПС-у, Јанмат је казао и да треба водити рачуна да цене струје морају да одражавају трошкове, укључујући потребне инвестиције да би се унапредила инфраструктура и спречио недостатак струје у будућности, али и да би се у еколошком смислу поправило стање и Србија усагласила са стандардима које прописује европска директива о великим ложиштима.

„Висока стопа лоших кредита у комерцијалним банкама је такође разлог за забринутост. Са нестрпљењем очекујемо стратегију за решавање тог питања најављено за јун“, рекао је Јанмат.

У случају да буде више буџетских прилива од предвиђених, Јанмат је као најбољи корак предложио да се новац потроши за отплату дуга, а уколико се користи за друге сврхе то треба да буду инвестиције, а не потрошња.

Брисел препоручује и да се у реформи јавне управе детаљно размотри где има вишкова, али и како да се унапреди јавна услуга која се пружа грађанима, док пажњу треба поклонити и пореској управи, како би се појачала њена способност да повећа наплату и удео предузећа која плаћају порезе, навео је Јанмат.

Када је реч о унапређењу пословне климе, међу кључним препорукама Европске комисије су регулација парафискалних намета, као и борба против сиве економије јачањем инспекција.

У погледу радних прописа, потребно је видети које прописе је могуће укинути да би се смањило административно оптерећење док су потребне мере за активно запошљавање посебно за младе и дуго незапослене.

У погледу трендова на тржишту рада, Брисел је у пролећној прогнози предвидео раст незапослености у 2015. и 2016. на 19,3 односно 20,3 одсто, а Јанмат је рекао да то великим делом види као последицу реструктурирања и приватизације предузећа од којих ће се део затворити.

„Мислим да ћемо ускоро видети преокрет тог тренда“, рекао је Јанмат, додавши да ће повећање запослености зависити од владиних мера, како фискалне консолидације која између осталог води до смањења каматних стопа, и реформе радних прописа, тако и од развоја ситуације у Европи.

За подстицање пословне климе Србија треба да подстакне и приватне инвестиције, на пример кроз јавне механизме подршке позајмица малим и средњим предузећима, али и да подстакне спровођење јавних пројеката, попут радова на транспортним коридорима и производњи и преносу енергије, при чему се посебан значај придаје гасним интерконекторима.

С обзиром на мањак новца, Јанмат је указао да би за инфраструктурне пројекте требало користити процес шесторке Западног Балкана, у којем ће бити издвојени приоритети, а пројекти ће се великим делом финансирати претприступним фондовима и повољним кредитима ЕИБ—а, ЕБРД и Светске банке.

Јанмат је указао и на потребу да се образовни програми ускладе са захтевима тржишта рада.

Указао је да Брисел поздравља реформске мере које је предузела Влада Србије, као и да ће мотрити испуњавање препорука.

(Бета)