Гардијан: Источна Европа ће платити највећу цену

ЛОНДОН – Источноевропске земље би, због све тежих последица рецесије, на крају могле да плате много већу цену од моћних држава чији су банкари и финансијери изазвали међународну економску кризу, пише лондонски „Гардијан” у уредничком коментару.

Истичући да источноевропске земље немају никакве везе са несмотреним понашањем и промашајима у регулисању рада банака који су изазвали актуелну кризу, лист примећује да су „банке тих држава у страним рукама, а оне су и иначе релативно минорни економски играчи”.

Европска унија ће се ускоро наћи пред озбиљним тестом у виду свог односа према источном делу континента, упозорава „Гардијан” и подсећа да је улазак прве групе источноевропских земаља у ЕУ 2004. био сматран великом победом.

„Борба тих држава за ослобођење помогла је у подривању совјетске моћи и трансформисала међународни поредак, а Западна Европа је заузврат коначно отворила врата и омогућила учлањење у Унију”, наводи лист и додаје да би рецесија могла да постане тест солидарности за Унију.

Опасност по кохезију Европске уније је више него очигледна, нарочито ако се има у виду чињеница да је западна Европа у прошлости источну Европу најчешће остављала на цедилу, закључује аутор редакцијског коментара у „Гардијану”.

Проблеми финансијског и банкарског сектора у Британији и Сједињеним Државама, али све више и у источној Европи, главна су тема и у осталим британским листовима, преноси Би-Би-Си (BBC).

Дописник „Индипендента” у Вашингтону извештава да ће амерички председник Обама вечерас у обраћању члановима оба дома Конгреса највећи део кривице за све тежу економску кризу пребацити на свог претходника Џорџа Буша.

Мање од месец дана откако је преузео председничку дужност, Барак Обама је суочен са веома незахвалним задатком на плану односа са јавношћу – како да објасни стање у којем се налази привреда а да истовремено придобије поверење за свој план о додатном задуживању и огромном улагању у циљу подстицања посустале економије.

Председник је досадашњи амерички буџет назвао преваром, будући да су књиговође триковима покушавале да прикрију велика издвајања, попут оних за ратове у Ираку и Авганистану, у нади да народ то неће приметити.

Предвиђања о буџетском дефициту од 1.300 милијарди долара зато представљају најгори могући сценарио, истиче новинар „Индипендента”, јер ће у њих бити укључени трошкови ратова, природних катастрофа али и права слика о приходима од пореза.

(Танјуг)