Generalna direktorka Uneska Odri Azule: Pomno pratimo situaciju sa ugroženim crkvama na Kosovu

 Zaštititi svetsku baštinu ne znači samo osigurati očuvanje građevine nego podrazumeva i povezivanje sa nematerijalnom baštinom prisutnom na tom mestu, približavanje stanovnika njihovoj istoriji, njihovom identitetu i njihovom kulturnom životu – ističe generalna direktorka Uneska Odri Azule u ekskluzivnom razgovoru za „Politiku”.

Odgovarajući na naša pitanja o zaštićenim spomenicima na Kosovu i Metohiji, neposredno po završetku prve zvanične posete Srbiji, nekadašnja ministarka kulture Francuske naglasila je da su ti lokaliteti posebni pre svega zbog svoje lepote. Istovremeno nam je i objasnila da Unesko deluje u jednom mnogo širem okviru nego što je baština. „Unesko, to je i neprestana borba za kvalitetno, inkluzivno obrazovanje, to je rad u oblasti nauke i okeana, to je svetska laboratorija ideja, pre svega u humanističkim i društvenim naukama”, poručuje Azule koja je u našoj zemlji otvorila prvu međunarodnu konferenciju o medijskoj pismenosti, oblasti od izuzetnog značaja za Unesko.

Prva u nizu konferencija o medijskoj pismenosti održana je u Beogradu. Njen krajnji cilj jeste osavremenjivanje postojećeg priručnika o medijskoj pismenosti. Kako vi ocenjujete ovaj skup i kakav je njegov značaj?

Ovaj događaj posvećen je medijskoj i informacionoj pismenosti i inicira aktuelizaciju međunarodne doktrine oko ove teme, sa ciljem boljeg upoznavanja predavača, a preko njih i učenika iz celog sveta, sa novim činiocima pristupa informacijama, uz jedan humanistički pristup koji u punoj meri ima u vidu tehnološke inovacije koje su nastupile sa društvenim mrežama, algoritmima i veštačkom inteligencijom. Srbija sarađuje sa Uneskom po ovom pitanju i mi smo joj zahvalni na organizovanju ove međunarodne konferencije koja je okupila najbolje stručnjake sa svih kontinenata. Unesko radi na zaštiti slobode izražavanja i bezbednosti novinara, igrajući istovremeno prosvetnu ulogu u formiranju kritičkog duha prema informacijama i povećane obazrivosti zbog opasnosti manipulacije. Unesko je referentna agencija Ujedinjenih nacija za ove dve ključne teme koje treba da budu vođene paralelno. Ova konferencija je za mene i prilika da prvi put dođem u zvaničnu posetu Srbiji otkad sam preuzela funkciju u Unesku. Tako sam mogla sa predsednikom, predsednicom vlade i ministrima da razgovaram o drugim značajnim pitanjima prosvete u širem smislu – pre svega o međunarodnom razmišljanju o budućnosti obrazovanja koje pokrećemo u Generalnoj skupštini UN krajem meseca, o obrazovanju žena i devojčica u svetu – ali i o etici veštačke inteligencije ili pak kreativnim industrijama, ne zaboravljajući, naravno, ni kulturnu ni prirodnu baštinu.

Zašto je medijska pismenost tako važna za Unesko i šta je vaša preporuka državama članicama u ovoj oblasti?

Mi proživljavamo jednu pravu antropološku revoluciju, u svim oblastima života, u odnosu prema radu, vremenu, prostoru, drugima, izazvanu tehnološkim probojem. Pripremiti se na to, pripremiti i našu decu, uz humanističke vrednosti, važnije je nego ikada. Bez medijske pismenosti, bez razumevanja mehanizama, na primer, algoritamskih preporuka, nemoguće je pokazati kritički duh koji je ipak neophodan za svaki građanski život. Medijska pismenost ima zapravo središnje mesto u slobodi izražavanja i informisanja jer omogućava građanima da razumeju funkcionisanje medija i da procenjuju njihov sadržaj kritičkim duhom, da donose razumne odluke kao korisnici ili autori informacije. Ta sposobnost otklona i stavljanja u perspektivu reči i slika koje jure izuzetno je značajna u doba socijalnih mreža i novih medija. Zbog toga smo još osamdesetih godina podsticali države da uvedu ovu dimenziju u školske programe. Od tada Unesko ne prestaje da dela u tom pravcu, pomažući države članice koje to žele, stavljajući im na raspolaganje vodiče i didaktički materijal. Zbog toga je za žaljenje činjenica da toliko zemalja još nije uvelo u svoje programe medijsku pismenost. Ali ovo je samo jedan vid odgovora. Masakr u Krajstčerču nas je bolno opomenuo da je neophodno da imamo jedan ambiciozan, a pre svega raznorodan odgovor da bismo se borili protiv ekstremizma na mreži. Skupovi stručnjaka i eksperata kao ovaj u Srbiji ključni su za izgrađivanje sredstava za borbu protiv ove pošasti, ali isto tako treba pomno pratiti edukaciju predavača, podsticati međunarodno istraživanje i saradnju u ovim oblastima, ili se boriti za slobodu štampe i zaštitu novinara. Medijska pismenost, sprečavanje ekstremizma na mreži, deo su mandata Uneska čija je suština sažeta u ovoj rečenici Konstitutivnog akta organizacije: „U ljudskom duhu treba da su podignuti bedemi mira”. Taj ambiciozni zadatak objašnjava zašto Unesko deluje u jednom mnogo širem okviru od same baštine, teme koja je često najpoznatija u Evropi. Unesko, to je i neprestana borba za kvalitetno, inkluzivno obrazovanje, to je rad u oblasti nauke i okeana – to je svetska laboratorija ideja, pre svega u humanističkim i društvenim naukama.

Koji je zaključak upravo završene konferencije?

Ova Beogradska konferencija je prva etapa procesa svetskih konsultacija koje će trajati oko 18 meseci. Cilj je da se postigne jedan čvrsti inovirani međunarodni konsenzus koji će biti osnova za obuku nastavnika u celom svetu u ovoj oblasti. Ovi standardi će, zajedno sa postojećim radom Uneska, biti kamen-temeljac konsultacija koje će uslediti nakon sastanka u Beogradu. Zahvaljujući organizaciji prvog događaja od strane Republike Srbije, otvara se mogućnost napretka naših aktivnosti u oblasti obrazovanja o medijima i informisanju. U istom duhu je Unesko podržao programe medijske pismenosti u preko 650 instituta za obrazovanje profesora, kao i obuku hiljada mladih u više od sto zemalja koji su pohađali onlajn kurs (MOOC/Massive Open Online Course) posvećen medijskoj i informacionoj pismenosti. Već osam godina obeležavamo svake godine i Svetsku nedelju medijske i informacione pismenosti. Ona okuplja različite aktere uključene u promociju medijske i informacijske pismenosti radi podsticanja socijalne integracije i dijaloga među kulturama. Ove godine odvijaće se od 24. do 31. oktobra 2019, sa glavnom konferencijom u Geteburgu, u Švedskoj.

Uneskova lista svetske baštine broji 1121 lokalitet, a njih pet se nalazi na srpskoj teritoriji. Šta čini Unesko za zaštitu i očuvanje ovih spomenika?

Konvencija svetske baštine ima za cilj da podstakne države članice da prenesu i zaštite tu baštinu izuzetne univerzalne vrednosti koja nam je zajednička. Zaštititi svetsku baštinu ne znači samo osigurati očuvanje građevine nego podrazumeva i povezivanje sa nematerijalnom baštinom prisutnom na tom mestu, približavajući tako stanovnike njihovoj istoriji, njihovom identitetu i njihovom kulturnom životu. Uneskova lista svetske baštine, plod kandidatura koje podnose države, a procenjuju stručnjaci, počiva na izuzetnoj univerzalnoj vrednosti baštine, ne zaustavljajući se na monumentalnoj definiciji: od 1121 lokaliteta, koliko lista obuhvata danas, 252 su prirodni ili mešoviti. Upis na listu nije nikada izolovan događaj, on je deo dugog čuvanja i delovanja kojima Unesko pridaje veliki značaj. Države članice se tako podstiču da obezbede zaštitu svoje prirodne i kulturne baštine i da redovno obaveštavaju o stanju očuvanosti svojih lokaliteta; a kada im je to potrebno nalaze u našim ekspertima tehničke ili hitne izvore koji se mogu pokazati dragocenim, kao što smo, nažalost, mogli da vidimo nedavno u Amazoniji, Maliju ili Muzeju u Riju. Najzad, jedan težak, ali ključni aspekt je aspekt zaštite i obnove baštine u konfliktnim ili postkonfliktnim zonama. Rekla bih da je važnost delovanja na tim mestima još veća. Zbog toga smo pokrenuli jednu veliku inicijativu međunarodne saradnje nazvanu „Oživljavanje duha Mosula”, sa ciljem obnove ovog starog iračkog grada, izmučenog okupacijom Islamske države i ratnim nasiljem. Doprinos oživljavanju raznolikosti, pre svega konfesionalne, ovoga hiljadugodišnjeg grada spada u naše prioritetne zadatke.

Šta je osobenost kulturnih spomenika Srbije pod zaštitom Uneska, po čemu se oni izdvajaju u vašim očima?

Posebnost ovih lokacija je pre svega njihova lepota. Oni odlično ilustruju bogatstvo upisanih građevina verskih ili istorijskih, grupe srednjovekovnih spomenika koji uključuju utvrđenja, crkve i manastire. Kao što je rekao Eme Sezer: „Moje shvatanje univerzalnog je da je to univerzalno obogaćeno svakom osobenošću, obogaćeno svim osobama”. Ova ideja dobro prikazuje način na koji Unesko sagledava baštinu, u isto vreme i kao nasleđe iz prošlosti u kome imamo sreću da uživamo danas, dragulj čiji smo privremeni čuvari i imamo zadatak da ga prenesemo budućim generacijama, i kao sjajnu alatku za izgradnju mira i osećanje naše zajedničke čovečnosti.

Na listi zaštićenih spomenika su srednjovekovni spomenici koji se nalaze na Kosovu i Metohiji, pre svega četiri pravoslavne crkve koje su i na Uneskovoj listi spomenika u opasnosti, šta vi konkretno radite za njihovu zaštitu?

Unesko, institucija Ujedinjenih nacija, nastavlja da pomno prati situaciju u vezi sa misijom Ujedinjenih nacija na Kosovu i uključujući se u pravni okvir koji je definisao Savet bezbednosti. Naši eksperti pomažu procese upravljanja dobrima svetske baštine koja su upisana u Listu u opasnosti. Planovi upravljanja za svaki od četiri elementa ovih dobara u nizu bili su izrađeni u trenutku predloga inicijalnog upisa i proširenja 2006. Predstavnici verske zajednice su uključeni i aktivno su učestvovali u pokretanju regionalnih konsultacija o verskoj imovini 2016. godine.

(Politika)