Георгиос Константинидис: Дупло већи број оболеле деце од коронавируса него пре месец дана; У једном тренутку биће потребно да вакцинишемо децу

Председник Удружења педијатара Србије Георгиос Константинидис каже да је британски сој коронавируса одговоран за тренутно дупло већи број оболеле деце него пре месец дана.

Додаје да се тешка клиничка слика јавља са истом учесталошћу као и код осталих сојева, а пошто је сада број заражене деце већи, и апсолутни број пропорционално мора да расте.

“Дефинитивно има више деце и са тежом клиничком сликом, јер је више оболелих”, наводи он. Указује и да деца слабо преносе вирус, посебно када су асимптоматска, и да њихова вакцинација није тренутно приоритет, већ је потребно да се прво вакцинишу одрасли, чиме ће најбоље заштити и децу од обољевања.

„Заблуда иницијална је била да британски сој изазива тежу клиничку слику, клиничка слика је мање-више иста, али како одређени постотак деце има најтежу, тако је остао и сада, али с обзиром на већи број оболелих, дефинитивно има и више деце са тежом клиничком сликом“, појашњава у Новом дану на Н1 доктор Константинидис и додаје да је једна од карактеристика британског соја да се лакше преноси код деце и адолесцената.

На питање да ли је време да деца почну да се вакцинишу, он истиче да је велики заговорник вакцинације, „и апсолутно ће у једном тренутку бити потребно да вакцинишемо децу, али је сада приоритет да се вакцинишу одрасли, за децу има времена“.

„Фајзер је у марту завршио испитивања за узраст између 12 и 15 година, почео је тек за млађе, пре септембра неће нигде почети (вакцинација), али то не треба да буде приоритет. Најбоље ћемо заштити осетљиве категорије – децу и труднице, тако што ће се прво вакцинисати они који могу и требају“, указује Константинидис.

А када родитељ да зна да треба да тестира дете, с обзиром да је пролеће доба и алергија, доктор поручује да „већ и врапци знају да деца могу често имати асимптоматске облике, не треба толико инсистирати на тестирању“.

„Наравно, када постоји податак о контакту са оболелим или дете има оболелог у породици, а истовремено има клиничку слику, треба размишљати о тестирању“, каже он и додаје да је време показало да су лекари довољно верзирани, и да дете просто треба тестирати када то лекар каже.

Деца треба да иду у школу

Такође, поводом најављеног повратка деце у школе, он истиче да „потреба за образовањем превазилази ризик од хипотетичног развоја ковида, посебно са могућностима за компликације, које су ту веома мале“.

„Сви причају о економији, а не помињу да нам деца већ годину дана не иду у школе. Треба да деца иду у школу. Процес образовања треба да иде што приближније нормалном“, каже Константинидис.

Дечији психолог Вукашин Чобељић, говорећи о томе какве последице по децу оставља пандемија, наводи да имају осећај неизвесности, јер су се стално мењале мере за ових годину дана и морала су често да се прилагођавају.

„За годину дана деца су зрелија, што самостално, што уз подршку најближих трудила су се да узнапредују и суоче са овом ситуацијом, што није лако“, наводи Чобељић и додаје да су деца у великој мери схватила шта се дешава, посебно адолесценти.

Додаје и да родитељи треба да се спусте на ниво детета и покушају да га разумеју у оваквим околностима, чак и ако попусти у школи.

Психолог: Родитељи треба да чине све да разумеју дете

А на питање да ли је предраматично ако кажемо за ову генерацију школске деце кажемо да је изгубљена, он се нада да већински то неће бити случај, да ће деца наћи начин да се прилагоде ситуацији, а ситуација се стално мења и они ће сазрети.

„Можда ће успоставити ближи контакт са родитељима, што ће утицати да ће се на другачији начин односити према вршњацима“, наводи он.

На питање да ли је повратак у школе добра или делимично добра вест, он каже да ће то бити опет нова ситуација, нова адаптација, „али надамо се да ће бити позитивна“.

Каже да је пракса у дечијој клиници у Тиршовој, где ради, показала повећану анксиозност код деце од како је почела пандемија, као и да се доста јављају ђаци са тегобама соматске природе – лупање срца, бол у стомаку, и често се ради о маскираној депресији.

А на то како родитељи могу да помогну деци, он каже да не одустају, „да све време шаљу поруку ‘разумем те, чиним све да те разумем’“.

(Н1)