четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Глас Америке: Кинеска моћ у монетарним резервама
Хроника

Глас Америке: Кинеска моћ у монетарним резервама

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 04. јул 2011.

У протеклих десет година забележене су огромне промене на глобалном економском плану. Највртоглавије промене догодиле су се у Кини, која је 1. јула обележила 90. годишњицу оснивања владајуће Комунистичке партије. Са монетарним резервама од око три хиљаде милијарди долара, Кина је постала највећи зајмодавац у свету, премашивши чак и зајмове Светске банке земљама у развоју.

Ако би глобална економија могла да се посматра као игра Монопол, Кина би поседовала највећу количину готовине. Сједињене Државе би поседовала четвртину светског бруто производа као и већину имовине у свету, али пошто за сваки потрошени долар, позајмљују 40 центи, велики део прихода одлази на отплату камата и дуга - углавном Кини.

"Кина је очигледно постала најважнији кредитор Сједињених Држава. То Кини омогућује да врши прилично важан притисак у билатералним разговорима и то се види у контексту билатералних односа", каже Доменико Ломбарди, експерт за међународне валуте у Институту Брукингс у Вашингтону.

То је веома велики успех за земљу у којој је пре само 30 година, 90 одсто становништва живело у сиромаштву. Бивши директор одсека за Кину у Светској банци Јукон Хуанг, сада је аналитичар у Карнегијевој фондацији у Вашингтону.

"То је сада друга највећа економија у свету, највећи извозник на свету и, како многи предвиђају, за 10 до 15 година биће највећа економија у свету", истиче Хуанг.

Кина остварује годишњу привредну експанзију по стопи од око осам одсто, што је без преседана у свету. Кина је постала економска суперсила. Ломбарди тврди да би глобална економија била у много лошијем стању без континуираног раста кинеске привреде.

"Кинески економски раст је заиста допринео расту светске економије у целини.“

Свестан да би економска криза у Европи могла да дестабилизује извозно оријентисану привреду Кине, Пекинг је од недавно почео да користи своју новостечену моћ улажући у презадужену Грчку.

Међутим, кинеска монетарна политика подвргнута је оштрој критици. Неки аналитичари сматрају да Кина вештачки одржава вредност своје валуте како би кинеска роба била јефтинија на светским тржиштима. Упркос обећањима о спровођењу монетарне реформе током прошле године, вредност јуана је порасла за свега пет одсто. Сједињене Државе сматрају да је ниска вредност јуана довела до огромног трговинског дефицита са Кином и да су хиљаде радних места у америчкој индустрији затворене због тога.

Ипак, сарадник Карнегијеве фондације Јукон Хуанг каже да би јачи јуан елиминисао тржиште јефтине робе, што би натерало Кину да, као и Јапан, почне да се такмичи са САД у производњи скупе високо-технолошке робе.

"Зато мислим да би већа вредност јуана створила још веће трговинске сукобе са Сједињеним Државама. То би погоршало услове за потрошаче. Ко би профитирао од повећања вредности кинеске валуте?", пита се Хуанг.

Међутим, ниска вредност јуана је и разлог што је друга по величини економија на свету истовремено и једна од најсиромашнијих. Просечни годишњих доходак по глави становника износи око 4,000 долара, док расте јаз у приходима, као и стопа инфлације. Економисти кажу да би то могло да створи додатне невоље. "Садашњи модел је неодржив", сматра Ломбарди.

Кинеска централна банка је саопштила да би требало спровести нове реформске мере за решавање тог проблема. Банка такође настоји да диверзификује монетарне резерве како би оспособила јуан да постане алтернатива евру и долару.

Јединствени положај земље огледа се и у признању Кине да њен даљи развој зависи од здравља глобалне економије, у којој би сви могли да купују робу коју она производи.

(VOA)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер