Glas Rusije: Kosovo - katalizator separatizma u svetu

Tri mađarske asocijacije povezane sa Demokratskim savezom Mađara u Rumuniji obratile su se OUN sa izveštajem u kojem su okrivile vlasti Bukurešta za kršenje prava mađarske manjine, i tražile da se regionima Rumunije u kojima kompaktno živi mađarska manjina da poseban status - faktički, teritorijalnu autonomiju. „Milion i po rumunskih Mađara ne želi da odustane od svog nacionalnog identiteta i od otadžbine" - govori se u izveštaju. Temu nastavlja Petar Iskenderov.

Problem mađarske manjine u Rumuniji nije nov. On je započeo još sa raspadom Austro-Ugarske. Njen poraz u prvom svetskom ratu je doveo do radikalnog prekrajanja evropskih granica. Shodno potpisanom Trijanonskom mirovnom sporazumu 1920. godine, stanovništvo Mađarske se smanjilo sa 21 milion na nešto manje od 8 miliona ljudi. Većina Mađara - više od milion i po - od tada živi u Rumuniji, koja je dobila zemlje Transilvanije, i na te Mađare se vrši pritisak od strane vlasti. Nisu slučajno demonstracije protiv dugogodišnjeg diktatora Čaušeskua počele 1989. godine upravo u Temišvaru. Tako da ovaj demarš mađarske asocijacije Rumunije nije ništa novo, već svedočanstvo nerešenih istorijskih problema.

Ipak u ovom problemu postoji još jedan faktor važan za celu Evropu. Mađarska i Rumunija su članice EU i NATO-a - dve organizacije koje prihvataju bolećivo nesporazume u svojim redovima. A stvar se ne završava mađarsko-rumunskim nesporazumom. Sa sličnim problemima su suočeni Mađari u Slovačkoj i Slovaci u Mađarskoj. Problem Baska ne samo da remeti stabilnost u Španiji već i komplikuje njene odnose sa Francuskom - koja i sama ima separatistički raspoloženu Korziku. U susednoj Italiji u sastav vlade već tradicionalno ulaze predstavnici Lige za Sever, koji  ne kriju svoje namere da odvoje regione na severu Italije pod zastavom takozvane „Republike Padanije". A u još jednoj susednoj zemlji Francuske - Belgiji - protivrečnosti između Flandrije i Valonije ne daju od juna da se stvori vlada.

Ako se vratimo ponovo u jugo-istočnu Evropu, naći ćemo još zamršeniji čvor - kiparski. Republika Kipar je postala član EU kao jedna celina, ali na svojoj teritoriji ima samoproglašenu Tursku Republiku Severnog Kipra, koju je priznala za državu zemlja NATO-a - Turska. Zašto širenje NATO i EU ne samo da nije stabilizovalo situaciju na kontinentu - o čemu su izjavljivali lideri obe organizacije - već nije moglo ni da spreči rast separatizma? Čini se da su jedan od razloga „dvostruki standardi" Zapada, koji se samo na rečima brine o stabilnosti Evrope, a u stvari raspiruje vatru separatizma i ekstremizma. Glavno žarište toga je Kosovo - rekao je u intervjuu za Glas Rusije ekspert Instituta slavistike RAN Aleksandar Karasjov:

Međunarodna zajednica je sada dužna da pokuša da nađe rešenje koje bi zadovoljilo sve zainteresovane strane u sličnim konfliktima. Ali rešiti taj zadatak je za sada teško, jer dugogodišnja podrška Zapada albanskim separatistima na Kosovu, pa i poslednja odluka Međunarodnog suda pravde OUN - koji je faktički priznao jednostrane korake - već su doveli do rasta separatizma u celoj Evropi. Rusija je još od vremena raspada Jugoslavije pozivala OUN, OEBS i druge međunarodne institucije da se izrade jedinstvena pravila za nacionalne manjine. Ipak, zapad je počeo da deluje sa pozicije „političke svrsishodnosti" - deleći separatiste na dobre i loše. Treba li se onda čuditi, što nacionalne manjine sve glasnije govore o svojim istorijskim pravima i žure da ponove kosovski scenario?

Ova opasna tendencija se ne završava u Evropi. Kanadski Kvebek je pun odlučnosti da krene putem Kosova. Tajvan nekoliko decenija ne da mira Pekingu, što stvara nestabilnost u celom azijsko-tihookeanskom regionu. I međunarodna zajednica ne zna kako da izađe iz te situacije, koja se direktno tiče interesa SAD, Kine i drugih uticajnih svetskih igrača.

(Glas Rusije)