Glas Rusije: Kosovski manevri EU

Evropska komisija zvanično je podržala prijavu Kosova za stupanje u Evropsku banku za rekonstrukciju i razvoj. Kako je izjavio u Briselu evropski komesar za ekonomiju Oli Ren, članstvo Prištine u toj banci će postati vrlo važan korak unapred, posle prijema Kosova u MMF i Svetsku banku prošle godine. Temu nastavlja analitičar Petar Iskenderov.

Izjava gospodina Rena data je posle njegovih pregovora u Briselu sa ministrom za ekonomiju kosovske vlade Ahmetom Šaljom. Poslednji je istakao: Vrlo smo optimistični povodom toga da će Kosovo dobiti neophodne glasove da postane deo ove vrlo važne institucije. Objasnivši svoj optimizam nedavnim po Prištinu povoljnim rešenjem Međunarodnog suda UN, gospodin Šalja je poduvkao da su se sada okolnosti poboljšale, mnoge zemlje su poslale pozitivne signale.

To da je za Kosovo članstvo u Evropskoj banci za rekonstrukciju i razvoj vrlo važni, kao i već stečeni sličan status u Svetskoj banci i MMF, ne treba da izaziva sumnju. Reč je o realizaciji puzajuće strategije pokrajinskih vlasti, usmerene na to da se Priština što je moguće pre učini punopravnim članom međunarodne zajednice, ako ne de-jure, onda de-fakto. Shvatajući da zbog stroge pozicije Rusije ne može da računa na prijem u UN, vlada Kosova traži druge načine. Nije slučajno što se tako aktivnim tempom realizuju projekti opremanja savremenih saobraćajnih koridora, koji prolaze preko teritorije Kosova - u prvom redu magistrala koje vode ka luci Dures na albanskoj obali Jadrana. Slični projekti se uklapaju u opštu strategiju EU i omogućavaju Prištini i Tirani, koja je u svemu podržava, da se preporuče kao aktivni partneri Brisela, istakao je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Instituta za slavistiku RAN Aleksandar Karasjov, podsetivši na izjave koje su date ne samo na Kosovu, već i u Albaniji:

Spremni smo da pomognemo braći sa Kosova, već je obećala Albanija. Spremni smo da pripremimo put sa Kosova u severnoalbanski Dures. To je velika luka preko koje bi na Kosovo mirno mogli da stižu poslenici EU, roba, namirnice i slično. Slična situacija postoji i povodom prištinske prijave za članstvo u Evropskoj banci za rekonstrukciju i razvoj. U svojim programskim dokumentima ova banka se određuje kao međunarodna finansijska organizacija i najveći investitor u regionu, zato prijem Kosova može da se tumači ne u političko-pravnim, već u ekonomskim kategorijama, u interesu razvoja čitavog balkanskog regiona.

Ali najvažnije je da aktualna situacija dobro odražava tekuću politiku EU u pogledu kosovskog problema. U uslovima kada pet zemalja članica EU od 27 ukupno (Grčka, Španija, Kipar, Rumunija, Slovačka) ne priznaju kosovsku nezavisnost, računa se na integraciju Prištine u različite finansijsko-ekonomske, infrastrukturne i ostale projekte. Sličan razvoj događaja pruža određenu slobodu manevara i samoj Srbiji - takođe objektivno zainteresovanoj za saradnju sa EU i ekonomski razvoj Balkana. Ipak status-kvo će se očuvati do tada dok Brisel ne odluči da je došlo vreme da zvanično postavi pitanje Beogradu: priznanje nezavisnosti Kosova u zamenu za članstvo u EU.

(Glas Rusije)