Глас Русије: НАТО се плаши сопствене победе у Либији

НАТО се плаши такозваног катастрофалног успеха у Либији – оне политичке празнине која ће се неизбежно појавити у случају краха владе Моамера Гадафија. Неке западне дипломате су чак назвале перспективу војне победе НАТО-а и либијске опозиције у актуалним условима најнеповољнијим сценаријем.

Бојазни НАТО чиновника уопште нису неосноване. Ради се пре свега о томе шта представљају либијски устаници, говори главни уредник листа Ал-Мутауасерт Хусеин Насрулах.

- Време је показало да у редовима опозиције нема јединства. Она нема јасан план уређења државе. Осим тога, у редовима устаника има салафита и осталих радикала, што изазива одређене бојазни како код самог Прелазног националног савета, тако и код НАТО савезника. А епизода у току које су убили команданта опозиционих трупа Абдела Фатаха Јуниса говори о томе да међу устаницима има дубоких противречности. Наравно, то такође не додаје сигурност земљама алијансе, које учествују у операцији.

Па и обични становници Триполија не чекају жељно устанике, сматра генерал-пуковник у резерви, председник руске Академије геополитичких проблема Леонид Ивашов.

- Значајни део становништва подржава Гадафија. Долазак Прелазног националног савета може да буде узрок за почетак грађанског рата. Тачније политички вакуум о којем говори НАТО заиста може да се појави. Земља клизи у деградацију, и колико ће дуго то трајати, тешко је рећи. Па и упечатљивог лидера са одређеним ауторитетом у средини устаника нема. А конгломерат разнородних санга не може да управља Либијом.

При томе сам Гадафи има мало изгледа за победу у конфликту. Узроци нису само у личности самог пуковника, колико у објективним околностима, говори Леонид Ивашов.

- У Либији полако губе владине трупе. Као прво, одржавају се санкције. Нема муниције. А што се тиче борбених дејстава, НАТО пружа устаницима подршку из ваздуха, док Гадафи нема авијацију.

Савезници желе да постигну у Либији, како су више пута указивали посматрачи, два главна циља: одлазак режима не превише лојалног Западу и прекрајање тржишта нафте. Оба циља су повезана. И судећи по искуству Ирака, они ће највероватније бити достигнути. Али шта ће бити после? Можемо се сагласити са експертима који изјављују: могућа победа НАТО-а и устаника у Либији може да се испостави гором од пораза.

(Глас Русије)