Glas Rusije: Šta su pokazali vanredni parlamentarni izbori na Kosovu?

U nedelju 12.decembra na Kosovu su održani vanredni parlamentarni izbori, prvi posle samoproglašenja nezavisnosti u februaru 2008 godine. Prema preliminarnim rezultatima, na birališta je izašlo 48% stanovništva, a pobedila je Demokratska partija Kosova na čijem je čelu aktuelni premijer Hašim Tači sa 31% glasova. Temu nastavlja naš analitičar Petar Iskenderov.

„Vršilac dužnosti šefa kabineta je već govorio o svojoj „velikoj pobedi“ u borbi za „demokratske i evro-atlantske vrednosti“. Ipak rezultati pokazuju da Kosovo očekuju natezanja oko stvaranja vladajuće koalicije, i gospodin Tači će morati da se dogovara upravo sa Demokratskim savezom Kosova sa kojim su se pokvarili odnosi poslednjih meseci. Jer raspad koalicije te dve partije u oktobru je i doveo do najozbiljnije unutarpolitičke krize na Kosovu za poslednje godine. Strane su okrivile jedna drugu za autoritarnost, korumpiranost i čak za „izdaju ideala kosovske nezavisnosti“. Osim toga u najtežem trenutku krize Demokratski savez Kosova je promenio lidera. Mesto bivšeg Tačijevog partnera - bivšeg predsednika samoproglašenog Kosova Fatmira Sejdiua - zauzeo je gradonačelnik Prištine Isa Mustafa, koji ni malo ne krije svoje ambicije.

A ovako ili onako moraće se dogovarati: ni partija Tačija, ni Mustafe nije dobila kontrolni paket. Zanimljivo je da Demokratska partija Kosova, koja je prognozirala svoju ubedljivu pobedu, dobila je manje glasova nego na izborima 2007. godine – kada ju je podržalo 34% birača. Pokret „Samoopredeljenje“ koji je zauzeo treće mesto sa 16% glasova, i koji prvi put učestvuje na izborima, postigao je uspeh na račun kritikovanja svojih političkih oponenata. Na takav način sve tri partije su maksimalno suprotstavljene, što vodi ka još dubljem jazu i onemogućava bilo koje međusobne sporazume i koalicije.“

Ipak ova situacija ima i pozitivnu stranu za kosovske Srbe. „Bar u najbliže vreme neće biti nikakvih pretnji o primeni sile od strane vlasti Prištine. Jer vlasti neće biti“, - rekao je Glasu Rusije ekspert Instituta slavistike RAN Aleksandar Karasjov:

„Na današnjem Kosovu iole značajna naselja u kojima žive Srbi se nalaze u severnom delu Kosova, u regionu Kosovske Mitrovice, gde Srba ima po različitim procenama od 90 do 100 hiljada. Tamo su aktivni srpski organi vlasti na čelu sa Zajednicom srpskih opština Kosova i Metohije, koja se potčinjava Beogradu. Vlada Hašima Tačija uz podršku emisara EU Pitera Fejta je još pre godinu dana razradila strategiju za sever Kosova, koja predviđa nasilnu likvidaciju lokalnih organa vlasti. Ipak, odlučan stav Srbije, Rusije, samih kosovskih Srba, pa i permanentna kriza u rukovodstvu kosovskih Albanaca ne dozvoljavaju da se ta strategija realizuje.“

Protivrečni rezultati ovih izbora stavljaju pod sumnju i perspektive pregovora između Beograda i Prištine. Ranije je rukovodstvo Srbije predlagalo da se počne još ove godine. Sada će najverovatnije dijalog biti odložen od strane Prištine dok se ne formira vlada koja će biti sposobna za rad i jaka parlamentarna koalicija. A to znači, odloženo na neodređeno vreme.

(Glas Rusije)