среда, 08. април 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Глобус: Тадић лидер европског југоистока
Хроника

Глобус: Тадић лидер европског југоистока

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 18. мај 2010.

ЗАГРЕБ - Борис Тадић, председник Републике Србије, последњих се месеци, све интензивније, намеће као апсолутни регионални лидер, најбитнији државник европског југоистока, оцењује у најновијем броју загребачки Глобус, у опширној анализи шта за Хрватску значи чињеница да је српски лидер постао главна фигура у региону коју ће моћне западне државе питати за мишљење и која ће говорити у име осталих.

„Дипломатски кулоари и аналитичари стања у региону са знатижељом прате како Тадић својим проактивним приступом увелико одређује позиционирање Западног Балкана на међународној сцени и како је често присутан у страним медијима, учествује на међународним састанцима, договара сусрете с државницима региона...”, констатује утицајни и тиражни загребачки недељник.

У тексту у којем је Тадић описан низом ласкавих метафора, попут „балкански шармер”, „балкански политички супермен”, али и „љубимац светских центара моћи”, „Глобус” примећује да се председник Србије истовремено намеће као „гласноговорник тема које су од општег регионалног интереса”.

Он је, према писању недељника, „мудро почео користити трилатералу као дипломатски инструмент”.

Тако је, наводи  Глобус, захваљујући уплитању мађарског председника „бајпасирао” проблеме које је имао с хрватским државним врхом, а потенцијалне препреке у односима с Босном и Херцеговином решио на исти начин када се с Харисом Силајџићем, „БиХ хардлајнером и тренутним предсједавајућим Предсједништва БиХ”, нашао у Истанбулу где им је домаћин био турски председник Абдулах Гул.

Ствар је у томе што је, објашњава Глобус, хрватском председнику Иви Јосиповићу, и спрам домаће и шире регионалне јавности, било лакше да седне за сто с Тадићем у друштву Хрватској наклоњеног мађарског председника, као што је и Силајџићу било једноставније да о будућим односима БиХ и Србије говорити у друштву турског председника, осећајући да за столом има још неког ко је дефинитивно на „његовој страни”.

Лист констатује да је Тадић „државнички паметно одлучио да направи тај потребни политички искорак”, због кога „на рачун његовог председничког понашања прште похвале са свих страна Европе”.

„Управо је у Москви разговарао с Ангелом Меркел којој је, говорећи о регионалном бенефиту, казао како се процес ширења ЕУ треба наставити, јер су сада земље еуропског југоистока у питању, па су његови политички наступи оцијењени у дипломатским круговима као свјеж вјетар, а његов имиџ регионалног лидера је готово па неспоран”, наводи Глобус.

Лист не пропушта да примети да Тадић теме о којима говори ставља под регионални кишобран, али заправо фаворизује Србију, највећу државу Западног Балкана која има „највећу дипломатску снагу, али и терет прошлости”.

Тадића, пише лист, западне државе и светски центри моћи виде као „новог Зорана Ђинђића”, елоквентног, харизматичног, брзог у реакцијама, спремног да „покреће” и решава проблеме, наметљивог, изравног...

Шта би то требало да значи за Хрватску - на то питање за Глобус одговарају истакнуте личности хрватске политичке сцене, настојећи, махом, да преиспитају домете српског председника.

Тако професор на Факултету политичких знаности Иван Грдешић сматра да су Тадићеве политичке амбиције ипак ограничене могућно­стима саме Србије.

„Нестабилност демократских институција, стална претња радикалних политичких снага да пониште европске помаке Србије, Косово, Република Српска, Хаг... ограничавају Тадића да своје политичке циљеве реализује како би он то хтео”, сматра Грдешић.

Он закључује да су Тадићеве лидерске аспирације на Балкану ограничене чињеницом да не успева да оствари повезаност властитих визија с потенцијалима и надама друштва.

Бивши дугогодишњи министар спољних послова Мате Гранић види Тадића као неспорног лидера Србије, али сматра да су његове шире амбиције такође омеђене отвореним питањима Србије - Косовом, јер је то тема у којој се супроставља међународној заједници, и Хагом, тј жељом, како каже Гранић, „да га се што мање стишће око Ратка Младића, у чему и успева”.

Гранић сматра да би Хрватска морала да одговори на „неприхватљиву и историјски нетачну” Тадићеву тезу о „грађанским ратовима” на подручју бивше Југославије.

Његов наследник на функцији министра спољних послова, СДП-овац Тонино Пицула признаје за Глобус да је српска дипломатија постала изузетно жустра и активна и да Тадићу треба веровати када каже да жели Србију у Европској унији.

Међутим, Пицула сматра да се „бренд Бориса Тадића” не сме посматрати мимо српског „јастреба из дипломатских редова”, министра Вука Јеремића, јер њих двојица, по Пицулиној оцени, функционишу као др Џекил и мистер Хајд.

Весна Пусић, кошефица националног Повјеренства за праћење преговора са ЕУ, не види ситуацију тако драматичном и за Глобус истиче да је Србија, сама по себи, важна за регион и да ће и у будућности играти важну улогу, али да и Хрватска такође има лидерску улогу у стабилизацији региона.

Она не види опасност од потенцијалне лидерске улоге Бориса Тадића, нити сматра да је европском југоистоку уопште потребан посебан регионални лидер.

Миомир Жужул, бивши министар спољних послова упозорава да су „у свету ојачали кругови који желе гледати регију кроз јединствене наочале, као један ентитет. Унутар те скупине опет јачају они који кажу да је Београд природни предводник регије”.

Жужул објашњава да је спољна по­литика Србије изразито активна и јача регионални приступ као важ­ну димензију, те да се, као последица тога, намеће мишљење да би Србију требало убрзати у њеним евроинтеграцијским напорима, а Хрватску мало успорити, како би регион „у пакету” ушао у ЕУ.

Хрватској не прети, у овом тренутку, ни политичка, ни економска или стратешка, или сигурносна опасност од Србије. Али, ако се Хрватској заиста успори пут у ЕУ због чекања Србије, онда би се радило о врло конкретној општој штети од Тадићева „лидерства”, закључује бивши хрватски министар.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Колико ће по вашем мишљењу трајати ванредно стање у Србији?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер