Гојко Божовић: Режим потрошен, повратак у пређашње стање није могућ. Студенти дигли земљу на ноге

 У Србији постоји једини антипопулистички и антиауторитарни покрет у Европи, изјавио је издавач и један од иницијатора ПроГласа Гојко Божовић, наглашавајући да је режим потрошен и да повратак у пређашње стање више није могућ, јер су студени дигли земљу на ноге.

Следећи корак су политичке промене, истакао је Божовић и констатовао да су тектонске промене људе ослободиле страха и демаскирале пропаганду и лажи власти.

Режим је на свим питањима изгубио поверење, оценио је он и разговору са Зораном Секулићем и указао да је систем личне власти потпуно антиуставан и противзаконит.

Упитан о новој влади, он је указао да ће имати врло споран легитимитет и објаснио да се њеним формирањем и персоналним променама из орбите Српске напредне странке и њених савезника криза неће решити.

Режим нема добар одговор на кризу, оценио је Божовић, који сматра да власт има две могућности, једна је репресија, а друга да се суочи са реалношћу и уважи захтев великог дела побуњеног друштва и формира прелазна влада народног поверења.

Како је прецизирао, кључни задаци такве владе, какву предлаже и ПроГлас, били би прихватање студентских захтева и припрема за слободне и фер изборе у року између шест и девет месеци.

Сматрамо да је прелазна влада најбоље решење, да је она у интересу свих, зато што нико не би изгубио све, а смириле би се напетости у друштву, образложио је Божовић.

С друге стране, како не напоменуо, нико у овој земљи не верује у идеју избора под садашњим условима и то јесте један озбиљан проблем за садашњу власт.

Зарицања да се нешто неће догодити показују колико Александар Вучић државу не доживљава као нешто што се тиче свих, већ само њега, дубоко уверен да власт има смисла само ако је лична, неконтролисана, несмењива, неодговорна и временски неорочена, сматра Божовић.

Према његовом мишљењу, режим је судбину народа и државе везао за судбину своје власти и „њих судбина народа и државе не интересује, ако они нису на власти“.

То значи да је власт потпуно друштвено неодговорна, жели да управља друштвом, али игнорише његове захтеве и неће да преузме никакву одговорност, рекао је Божовић.

Како је предочио, криза се не може превазићи ако узроци кризе, ако генератор кризе, а то је садашњи режим, остане непромењен, нити се криза може превазићи ако режим посегне за већом репресијом.

Режим се не сналази са децентрализованим и деперсонализованим побунама, рекао је Божовић и нагласио да понашање власти није у друштвеном интересу, па ни интересу ње саме.

Интерес друштва се драматично разилази са интересима власти, објаснио је он и прецизирао да режим није научио на овако озбиљне изазове.

Суочен са великом кризом, реагује нервозно и панично, протумачио је Божовић и као најважнији разлог зашто је 15.марта на протесту у Београду „употребљено то неидентификовано сонично оружје, које је у народу познато као звучни топ“, означио намеру власти да обнови страх.

Међутим, режим ту греши, зато што је ово сувише велика побуна да би могла на такав начин да се спречи. Та врста незадовољства може се решити само ако се отклони извор незадовољства, прецизирао је Божовић.

Према његовој оцени, извор незадовољства је садашња власт, која делује потпуно превазиђено и која се одржава само тако што у овом тренутку контролише одређене елементе репресивног апарата и „неке неидентификоване или познате елементе фаланги“, као последњи живи штит режима.

То заправо показује да режим испипава колико може да примени силу, објашњава Божовић, уверен да Србија не би прихватила репресију као фактичко стање.

Он сматра да су у оваквим ситуацијама најцелисходнији мирни, масовни, упорни и одлучни протести побуњеног друштва пред којим се реперсија режиму враћа као бумеранг.

У овом тренутку, који је један од врхунаца веома драматичне политичке и друштвене кризе, најважније је из ње пронаћи миран излаз, истакао је Божовић.

Он је оценио да су студенти постали најважнија друштвена снага и озбиљан друштвени фактор, који је изашао на сцену и не мисли и не треба са ње да сиђе.

Нагласио је и велику важност ангажовањ других друштвених група, пре свега универзитета, просвете и синдиката, који су показали да је солидарност могућа.

Упркос великом антагонизму и поделама, за које одговорност сноси власт, Божовић мисли да се овакве кризе могу превазићи само ако друштво обнови унутрашње поверење у сопствене снаге.

Упитан о изазовима који стоје пред опозицијом, он је узвратио да је то велико питање, али је напоменуо да стање у којем се налази није дошло спонтано и није израз ни људи који се баве опозиционом политиком, ни њихове унутрашње организације, ни њихове воље.

Према његовом виђењу, највећи део садашњег стања опозиције је израз далекосежног подухвата власти да разори политичке странке, политички живот и компромитује идеје политике и политике као професије.

Имајући, међутим, у виду да су се различити сегменти друштва политизовали више него икада пре, упркос тежњама режима да дискриминише и дифамира свако политичко деловање, макар и грађанско, Божовић сматра неопходним да се „политизује и сама политичка опозиција“.

То би подразумевало да опозиција буде уједињена и да око кључних ствари нема подела. Да бисмо ми сутра могли да се разликујемо, данас морамо да спречавамо све поделе међу собом, поручио је Божовић.

То значи да друштво мора да се пронађе неку врсту заједничке тачке ослонца, што важи и за политичке странке, додао је он и истакао да „нема великих промена, ако се свако од нас не промени“.

Божовић одлазак студената бициклима у Стразбур види и као вид њиховог протеста против европске стабилократије и констатује да у овом тренутку треба много више очекивати од европског јавног мњења, него од европске политичке класе.

Како је истакао, европско јавно мњење је боље од европске политичке класе и европске вредности су важније од европских интереса.

Ти европски интереси не морају увек да се поклапају са интересима овог друштва, али су европске вредности, као што су слобода, демократија, институције, смењивост власти и парламентарни живот, и наше вредности и несумњиво у нашем интересу, нагласио је Божовић.

Он мисли да ће пут студената у Стразбур сасвим сигурно приказати боље лице Србије од оног које смо протеклих година најчешће приказивали на великој међународној сцени.

Упркос томе што популизам цвета у различитим деловима света, може да нас радује чињеница да је Србија тачка у којој у овом тренутку постоји једини антипопулистички и антиауторитарни покрет, што показује снажну потребу овог друштва да се другачије уреди, истакао је Божовић.

Промене ћемо морати да изведемо сами, то је увек најбоље и најсигурније, оценио је он и констатовао да су у „овој земљи сви остварили своје интересе, осим грађана Србије“.

Божовић је убеђен да су промене неопходне и мисли да су оне, не само нужне, већ су и могуће, а да је режим потрошен.

Упитан да ли ће промена уследити у предвидивој будућности, он је одговорио да ће брзина промене зависити од масовности притиска, броја демонстраната и њихове упорности да се боре за демократију, вредности и солидарност, за друштво у којем нико неће бити искључен, ни прогоњен.

(Фонет)