|
Не постоје услови да Срби учествују на новембарским локалним изборима на Косову, оценио је министар за Косово и Метохију Горан Богдановић.
Богдановић је поручио да Влада Србије, с друге стране, не може ни да их позове да плаћају рачуне за струју, све док се не реши проблем снабдевања електричном енергијом у срединама у којима они живе.
Богдановић је навео да је радна група Владе Србије, која се бави проблемом снабдевања електричном енергијом, дала Косовској енергетској корпорацији (КЕК) понуду која може да реши проблем снабдевања струјом Срба и неалбанаца.
Најављујући да би одговор КЕК-ом требало да стигне у наредних неколико дана, Богдановић је прецизирао да Влада Србије нема морално право да било коме на Косову препоручи да ли би требало да плаћа струју или не, док се тај проблем не реши.
Влада жели да реши тај проблем, али не може сама, него заједно са међународном заједницом и КЕК-ом, објаснио је Богдановић и нагласио да је Београд спреман да Србима и неалбанцима на Косову да донацију у струји.
"Није лако некоме рећи да плати струју каде зна да ће се на тај начин можда финансирати неке институције које ми не признајемо. Али, нажалост, имамо и неке неодговорне средине, које желе да тај проблем политизују", оценио је Богдановић.
Потпуно је јасно да би Срби на Косову требало да плаћају струју и да они хоће то да учине, додао је Богдановић, напомињући да је то "нешто око чега не постоји дилема".
Говорећи о новембарским локалним изборима на Косову, Богдановић је оценио да је добро што су председник и Влада Србије на време заузели став да на њих Срби не би требало да изађу, што предходних година није био случај, већ су одлуке доношене два, три дана пред њихово одржавање.
Како је навео, не постоје услови да Срби, чије су се поједине партије пријавиле за изборе, на њима учествују, јер се они одржавају по плану бившег специјалног изасланика Уједињених нација (УН) за Косово Марти Ахтисарија, који држава Србија није прихватила.
"Још Срби нису правно заштићени и немају адекватан број локалних самоуправа којима смо тежили у процесу децентрализације”, указао је Богдановић и подсетио да се децентрализација одвија без сагласности локалних самоуправа и Београда.
Он сматра да је децентрализација на Косову неопходна и напомиње да би Срби учествовали на локалним изборима, ако би цео процес био спроведен под покровитељством неке међународне организације која је статусно неутрална, "а не под патронатом канцеларије Питера Фејта или Владе Косова".
Богдановић је прецизирао да би статусно неутрални "покровитељи" могли да буду Савет Европе, Европска унија, УН и УНМИК, и зато је Србија спремна да поново уђе у разговор са међународним представницима , како би се дошло до решења за децентрализацију, која је неопходна српској заједници.
"Спремни смо и да разговарамо са Еулексом, без обзира што је у више наврата показао пристрасност и правио неке грешке које су ишле на уштрб српске заједнице”, казао је Богдановић и навео да би им требало указати на те грешке.
Упитан о кредибилитету лидера који представљају косовске Србе, он је рекао да избори показују ко има подршку, а ко не.
"Појединци се, нажалост, представљају да су лидери, а никада нису имали храбрости да изађу на републичке и локалне изборе у свим срединама на самом Косову, већ су само бирали циљне тачке где то могу”, оценио је Богдановић.
Према његовим речима, “не можете са два одборника у локалној самоуправи да кажете да сте лидер и да представљате Србе са Косова".
Он је потврдио да се воде разговори са Еулексом о повратку српских судија на посао, пре свега у северној Косовској Митровици, али да се није дошло до решења, јер још нису дефинисани услови под којима би се они вратили, по којим законима би судили и који би другостепени суд био надлежан.
"Има много питања која морамо врло брзо решити. Желимо да се што пре реши правни вакуум који постоји на северу Косова, али наравно не на уштрб српске заједнице, да не радимо по законима такозване државе Косово и не да пропагирамо план Ахтисарија", навео је Богдановић.
На питање о броју запослених у општинским структурама на Косову које плаћа Србија, он је прецизирао да његово Министарство плаћа 5.179 људи у локалним самоуправама, од чега њих 2.174 који су радно ангажовани прима пуну плату, док један део живи у централној Србији и прима 30 одсто плате.
Неки од запослених, рекао је Богдановић, који живе и у централној Србији и на Косову, примају загарантовану минималну зараду од 11.879 динара.
Богдановић је рекао да је, доласком на чело Министарства, почела контрола новца који се исплаћује у те сврхе, јер пре тога нису постојали никакви спискови радника, па је, по отпочињању те акције, 200 људи избрисано са платних спискова.
"Желимо да у локалне самоуправе које делују на Косову уведемо ред да системски реше проблеме који доле постоје, јер је апсолутно неприхватљиво да људи који живе у централној Србији примају 150 одсто плате, а људи на Косову 30 одсто, и чак да уопште не раде", рекао је Богдановић.
Контролом исплата, прецизирао је Богдановић, уштедело се 100 милиона динара, и та средства се наменски троше за реновирање школа у српским срединама на Косову.
Богдановић се заложио и да се што пре утврде тачан број расељених са Косова, као и оних који су остали, што је, пре свега, у интересу државе Србије, како се више не би манипулисало цифрама, и најавио да ће Министарство брзо доћи до тачних података.
Богдановић сматра да би држава требало да стави тачку на причу о богаћењу појединаца на северу Косова, који користе Закон о ослобађању од пореза на додату вредност и акциза роба које из централне Србије иду у на Косово, и да увтрди да ли тога има или не.
"Не можемо оптуживати било кога на северу Косова због тога. То је, нажалост, мањкавост државе и то би требало јасно и гласно рећи", навео је Богдановић
Према његовим речима, државни органи имају начине и инструменте да све то исконтролишу, да што пре провере пословање свих на Косову и дају доказе и покрену поступке, ако има неправилности.
"Ко год се противзаконито обогатио, требало би да одговара", поручио је Богдановић, и навео да држава мора да реши тај проблем.
Он је објаснио да би средства наплаћена од акциза и ПДВ требало да иду Србима, пре свега на северу Косова, али и јужно од Ибра.
О свему би се требало договорити са Еулексом, јер Србија не жели да новац који би се убирао од тога иде у буџет Владе Косова, коју Србија не признаје, закључио је Богдановић.
(ФоНет)
|
