уторак, 16. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Горан Богдановић: Одлука Кфора не доприноси безбедности
Хроника

Горан Богдановић: Одлука Кфора не доприноси безбедности

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 10. август 2010.

Одлука Кфора да обезеђивање манастира препусти косовској полицији не доприноси безбедности, већ улива додатну несигурност и повећава неповерење код српског народа на Косову и Метохији, изјавио је министар за КиМ Горан Богдановић.

Овакав потез Кфора, без сагласности Београда и Српске православне цркве, охрабрује Приштину да и даље вуче једностране потезе, али уједно представља покушај да се безбедносна ситуација у јужној српској покрајини прикаже неупоредиво бољом од оне на терену, иако српски и неалбански живаљ у покрајини и даље живи у страху, рекао је Богдановић .

"Када су нас представници Кфора пре неколико месеци обавестили о намери да цркве и манастире предају у надлежност косовској полицији, ми смо одмах реаговали и обавестили их да се нећемо сложити са тим, поготову имајући у виду понашање припадника косовске полиције током мартовског погрома над Србима у покрајини", казао је министар.

Он је додао да је, у покушају да спречи намеру Кфора, реаговала и Српска православна црква и да је викарни владика Теодосије путовао у Рим и Брисел да захтева да Кфор и даље остане да штити српске цркве и манастире.

"Свештенство Епархије рашко-призренске решено је да не дозволи да их, наводно, штити косовска полиција у коју немају поверења. Али, једино што могу предузети јесте да покушају да се заштите оградним зидовима који већ постоје око појединих светиња, што, наравно, није никакав вид сигурности. Тим пре што они не могу боравити стално у својим светињама", истакао је Богдановић.

"У додатном проблему ће бити удаљени и изоловани манастири попут Девича, Гориоча, Будисаваца, и других, тако да мислим да овога пута мора да реагује целокупна светска јавност како би се заштитило вековно културно и верско наслеђе једног народа. Пре свега, мислим да мора одреаговати УНЕСКО, јер се неки од манастира попут Високих Дечана и Пећке патријаршије налазе на његовој листи заштићених споменика културе", нагласио је он.

Богдановић је рекао да је мишљење МСП, иако није обавезујуће, "дало крила" албанској страни, која своје нелегалне поступке правда тим мишљењем.

Према Богдановићевом мишљењу, процес око једностраног проглашења независности Косова није окончан, већ је то борба која ће трајати и у којој Србија жели да изађе, не као победничка, већ као страна која није оштећена.

"Зато кроз подршку резолуцији поднетој у УН очекујемо да се да до знања да једнострани потези не могу бити уважени и да Косово није имало првао да се отцепи.

Заправо, од УН очекујемо да уразуми Албанце и утиче на њих да пристану на конструктивне разговоре о судбини Космета. Зато мислим да би било далеко горе да поменута резолуција није поднета УН", рекао је Богдановић.

Он је додао да "поједине чланице ЕУ негодују због супротног става о Космету, али ми једноставно морамо да штитимо своје интересе".

"Јасно је да су огромни притисци на нашу државу да одустанемо од борбе за очување Космета у саставу Србије, али и на земље које нису признале независност Косова да то учине. Зато је и председник Републике послао педесет емисара да лобирају за непризнавање Косова, тако да верујемо да ће поднета резолуција утицати на спречавање нових признавања независности. У том смислу, ми смо оптимисти и верујемо да ће земље које нису признале независност Косова остати доследне свом ставу, упркос бројним притисцима и да ће Генерална скупштина УН уважити нашу резолуцију да је Космет део Србије", казао је Богдановић.

Према његовим речима,"приче о аутономији севера Албанци најављују уназад десет, једанаест година како би дезоријентисали српску заједницу и обесхрабрили оне у остатку покрајине".

"Јасно да је та прича неозбиљна, поготово што Србима на северу није потребан било какав вид аутономије, јер, осим што је овај део Космета настањен већинским српским живљем, они се ослањају на своју државу. Да им косовске власти не желе добро доказ је и то што ни тзв. новоформиране општине у српским срединама нису учиниле ништа за српски народ, па ни за себе, јер још немају чак ни своје просторије", истакао је Богдановић.

Он је рекао да "подела Косова не само да није у плану, већ и те приче о подели Срба на оне јужно и северно од Ибра само штете нашој борби у очувању покрајине" и додао да је "за нас Космет целовит део у саставу Србије".

(Тањуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер