Горчин Стојановић: Косово је држава и никада више неће бити у територијалном саставу Србије

Ако Косово игра фудбал, Косово постоји, изјавио је редитељ Горчин Стојановић и додао да је ФИФА већа, важнија и старија од УН, а притом је "благо мафијашке провенијенције".

У серијалу ФоНетових разговора Косинус, Стојановић је оценио да се Косова много и не тиче то да ли ће га Србија признати или неће, јер Косово игра фудбал као самостална држава.

Стојановић је истакао и да је Косово замало ушло на Европско првенство у фудбалу, а како је оценио, пре или касније ће ући.

"То није никаква шала, ја вам озбиљно говорим, то није ништа смешно", појашњава Стојановић и додаје да би чланство у УН евентуално била ствар престижа, а чланство у ФИФА је ствар новца.

Стојановић је приметио и да се Косово Срба уопште не тиче, а нарочито оних који су на власти.

"Каже се лажна држава Косово, а ја кажем лажна тема Косво", констатује Стојановић и додаје да у том контексту ни питање споразум или замрзнути конфликт није тема, нити дилема.

"Косово је држава и више никада неће бити у територијалном сасатаву Србије, осим ако не дође до неког великог светског рата, па ће се десити и неко велико прекомпоновање", сматра Стојановић.

Због тога и не види шансе за компромис.

"Ако је неко прогласио независност коју је признало три од пет највећих сила на свету, а није га призано Науру, ту нема компромиса. Компромис је могућ само ако дође са косовске стране, а одатле неће доћи", изричит је Стојановић.

Он је мишљења и да разграничење не постоји као опција и ту идеју види као измишљотину локалних политичара, коју "ту и тамо гурне неки безначајни амерички званичник".

Редитељ сматра да никоме не одговарају ни дијалог ни међународна конференција и да је то питање излишно.

Он је подсетио и да је било дијалога, па се ништа није десило.

"Само неко радикално решење које би нека од стана донела на сто би могло бити основ за решење. А ово - да ли ће Курти и Мурти, овај или онај, ко ће са ким разговарати, то је потпуно ирелевантно", оценио је Стојановић.

Када је реч о референдуму, он сматра да је то лепа демократска институција у Швајцарској, док га у Србији види као прилику да уз питање постављено на одређени начин добијете одговор какав желите.

Подсећа и на референдум који је одржан пред бомбардовање и сматра да такво изјашњвање грађана у пракси нема велику важност.

На Косову је као редитељ режирао и постављао представе, а један од већих утисака му је било то да је црква Богородице Љевишке у Призрену била у јако лошем стању, али је кафић у центру, који се звао "Вожд", био пун.

Било му је необично и то што је једна од најважнијих институција културе, попут Народног позоришта, смештена у Грачаници, а не у Косовској Митровици, где има највише Срба.

Он примећује да култура на Косову није у задивљујућем стању и истиче да је управо култура основ људскости и писмености и да без ње не постоји ни прича о Србима на Косову.

"Ако Срби на Косову буду зависили од мафијашког новца, неће добро проћи. Ако Срби на Косову, компромисно или бескомпромисно, на овај или онај начин, буду остварили свој културни идентитет у пуном капацитету, онда можда има неке наде", констатовао је Стојановић.

"Ја волим да верујем да је ово друго по среди, али ме је, нажалост, стварност уверавала да тако није", закључио је Стојановић.

Лечић: То је ипак отета територија, то је наше

Глумац Бранислав Лечић је, с друге стране, за ФоНет изјавио да су њему стране идеје о предаји или поклањању Косова, јер то, како је оценио, може да имплицира и неке друге, јако опасне догађаје за Србију, по национални идентитет, као и територију.

Лечић је указао да се "национални идентитет руши сваким чупањем нечег што је наше и тако се укида самопоштовање".

"То се може одразити на територијалном нивоу, да неке друге територије опет климаво доживљавамо или да неки који живе на њима желе да се одвоје", сматра Лечић.

Ипак, он се залаже за споразум по питању Косова и мишљења је да ћутање не доноси ништа, већ само може да одложи решавање проблема, закомпликује и отежа ствар.

"Треба учинити максимум, све оно што је до нас да увек имамо простора за разговор и договор", поручио је Лечић и додао да је када је реч о Косову потребна и прагматичност.

Он је указао и да је потребно уважити чињеницу да су Албанци одавно на Косову, "да су већ формирали неку своју засебну причу и државу и да су у неким деловима света и признати, и то можда важнијем делу света".

Лечић подржава компромис, али истовремено сматра и да договор има своје границе преко којих се не може прећи.

"Српски живаљ мора бити заштићен и збринут, на првом месту. Такође, културна добра, цркве и манастири, све оно што је наше власништво треба заштитити", поручује Лечић и подсећа да су сви грађани у то генерацијски улагали одређен новац.

Оценио је и да је тешко да ће бити нешто од разграничења и да је то идеја која очигледнио не функционише.

"У свакој подели и после сваке црте, увек ће остати један део народа који ће живети на оној другој страни", констатовао је Лечић.

Каже да је пре свега за дијалог којим би требало да се дефинише договор који ће се спровести у дело и бити обавезујући за обе стране.

"Ипак, ако то не буде ишло, или ако буде велике муке и опструкције, свакако да би требало да се одржи једна велика конференција на на међународном нивоу која би требало да укључи све факторе тако да се ни једна ни друга страна не осете понижено, ускраћено или запостављено", сматра Лечић.

Према његовом мишљењу, чланство Косова у УН је питање које на ред можда треба да дође у будућности, као и да је сада преурањено покретати ту тему, јер би то само створило још веће непријатељство и умајило шансу за споразум.

"Мора пре тога много услова да се испуни, да се задовољи и српска страна, па може и да се разговара о томе", оценио је Лечић.

"Када политичатри нису у стању да реше компликоване ствари они онда питају народ", тако објашњава идеју референдума.

Ипак, у овом случају није против његовог расписивања, уколико се за то буде указала прилика и ако би на њему било постављено питање које не би дириговало одговор, већ би нас суштински запитало како мислимо да решимо нашу будућност.

Истиче да Косово доживљава дубоко, духовно и душевно и да му нимало не прија то што се са њим десило.

"У неким другим околностима не бисмо морали да о тим стварима разговарамо и да се договорамо, зато што је то ипак отета територија, то је наше", констатовао је Лечић.

Ипак, истиче да треба прихватити чињеницу да тамо живе Албанци и задржати паметан и рационални поглед на стварност.

"Ја бих био најсретнији када би се и Македонија и Албанија и Србија са Косовом заједно, истовремено прикључиле Европској унији, тиме би се много омекшали и ублажили сви конфликти који постоје са албанским народом", закључио је Лечић.

(Фонет)