Grčke banke pod sve većim političkim pritiskom da se integrišu

Grčke banke su pod sve većim političkim pritiskom da se integrišu, s obzirom na verovatno potonuće njihove zarade u drugom kvartalu, usled rastućih kreditnih gubitaka i pogoršanja kvaliteta njihovih aktiva u toj dugom opterećenoj zemlji.

Grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu i guverner Banke Grčke Jorgos Provopulos pozvali su „Nacionalnu banku Grčke”, „EFG Eurobanku Ergasias”, „Alfa banku” i „Pireus banku”, koje će svoje rezultate poslovanja objaviti tokom ove i sledeće sedmice, da razmotre mogućnost udruživanja.

Analitičari procenjuju da su profiti tih banaka u drugom kvartalu, verovatno smanjeni za više od 60 odsto, preneo je Blumberg.

Špekulacije o integracijama su povećane nakon što je „Pireus” banka prošlog meseca ponudila da kupi vladine udele u „Poljoprivrednoj banci Grčke”, jedinoj grčkoj banci koja nije položila stres-test Evropske unije i u „Helenik postbanci”.

Integracije bi, kako se procenjuje, pomogle bankama da smanje troškove, ojačaju svoje finansije i obezbede bolji pristup tržištima kapitala i mogućnostima za finansiranje, nakon što su, verovatno, zabeležile povećanje kreditnih gubitaka i loših zajmova, kao i odliv depozita.

Mada konsolidacija „ne rešava probleme likvidnosti i loših dugova grčkih banaka”, ona može pomoći da se smanji konkurencija za depozite i podstaći smanjenje troškova, ukazao je analitičar kompanije „Mekvori riserč” u Londonu Pauel Užko i dodao da bi konsolidacija bila od koristi za finansije tih banaka.

Vrednost akcija „Nacionalne banke Grčke”, najveće grčke banke, povećana je 16 odsto od kraja juna, pod uticajem špekulacija o integraciji i položenog stres-testa EU.

Deonice „Eurobanke” su ojačale 44 odsto, „Alfa banke” 37 odsto i „Pireus banke” 26 procenata.

Trenutno je malo verovatno da će strane banke kupovati grčke zbog pada njihove zarade, ali su verovatnije integracije velikih igrača, ukazao je Užko.

Vlada Grčke planira da smanji budžetski deficit sa 13,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) prošle godine, drugog po veličini u EU, posle irskog, u okvir limita od tri odsto BDP-a u EU u 2014.

Ekonomska kriza je dovela do narastanja troškova finansiranja Grčke i potonuća vrednosti vladinog duga, čiji je deo u vlasništvu grčkih banaka.

(Tanjug)