Грчке банке под све већим политичким притиском да се интегришу

Грчке банке су под све већим политичким притиском да се интегришу, с обзиром на вероватно потонуће њихове зараде у другом кварталу, услед растућих кредитних губитака и погоршања квалитета њихових актива у тој дугом оптерећеној земљи.

Грчки министар финансија Јоргос Папаконстантину и гувернер Банке Грчке Јоргос Провопулос позвали су „Националну банку Грчке”, „ЕФГ Еуробанку Ергасиас”, „Алфа банку” и „Пиреус банку”, које ће своје резултате пословања објавити током ове и следеће седмице, да размотре могућност удруживања.

Аналитичари процењују да су профити тих банака у другом кварталу, вероватно смањени за више од 60 одсто, пренео је Блумберг.

Шпекулације о интеграцијама су повећане након што је „Пиреус” банка прошлог месеца понудила да купи владине уделе у „Пољопривредној банци Грчке”, јединој грчкој банци која није положила стрес-тест Европске уније и у „Хеленик постбанци”.

Интеграције би, како се процењује, помогле банкама да смање трошкове, ојачају своје финансије и обезбеде бољи приступ тржиштима капитала и могућностима за финансирање, након што су, вероватно, забележиле повећање кредитних губитака и лоших зајмова, као и одлив депозита.

Мада консолидација „не решава проблеме ликвидности и лоших дугова грчких банака”, она може помоћи да се смањи конкуренција за депозите и подстаћи смањење трошкова, указао је аналитичар компаније „Меквори рисерч” у Лондону Пауел Ужко и додао да би консолидација била од користи за финансије тих банака.

Вредност акција „Националне банке Грчке”, највеће грчке банке, повећана је 16 одсто од краја јуна, под утицајем шпекулација о интеграцији и положеног стрес-теста ЕУ.

Деонице „Еуробанке” су ојачале 44 одсто, „Алфа банке” 37 одсто и „Пиреус банке” 26 процената.

Тренутно је мало вероватно да ће стране банке куповати грчке због пада њихове зараде, али су вероватније интеграције великих играча, указао је Ужко.

Влада Грчке планира да смањи буџетски дефицит са 13,6 одсто бруто домаћег производа (БДП) прошле године, другог по величини у ЕУ, после ирског, у оквир лимита од три одсто БДП-а у ЕУ у 2014.

Економска криза је довела до нарастања трошкова финансирања Грчке и потонућа вредности владиног дуга, чији је део у власништву грчких банака.

(Танјуг)