субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Индија блокирала избор Холбрука
Хроника

Индија блокирала избор Холбрука

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 27. јануар 2009.

Именовање Ричарда Холбрука за специјалног изасланика САД за целу јужну Азију онемогућили индијски лобисти

У актуелној бесомучној борби Обамине администрације да успостави нову спољну политику САД Индија је освојила прву рунду. Упркос намери новоименоване државне секретарке Хилари Клинтон да њен некадашњи саветник Ричард Холбрук буде специјални изасланик САД за јужну Азију, званични Њу Делхи је успео у директним контактима са транзиционим Обаминим тимом, али и захваљујући унајмљеним лобистима, да издејствује изузеће Индије из мандата новог америчког изасланика.

Тако је Холбрук именован у новој америчкој администрацији за специјалног представника за Авганистан и Пакистан, иако је првобитна намера и самог Барака Обаме била да нови специјални изасланик буде задужен и за Индију као кључног чиниоца у том региону.

Индија је у тишини лобирала у Обамином транзиционом тиму, и то у директном контакту са Хилари Клинтон и потпредседником Џоом Бајденом како би осигурала да нови специјални представник нема никакве везе са Кашмиром, бар на папиру и бар засад.

Према писању индијског листа „Телеграф”, Холбрук, чија је огромна амбиција већ постала легендарна у Вашингтону, највише би волео именовање за целу јужну Азију, које би му омогућило да се укључи у решавање проблема Кашмира и да се потом кандидује за Нобелову награду у случају да буде у стању да тврди да је решио индијско-пакистанске неспоразуме. Холбрук је, подсетимо, неколико пута био номинован за Нобелову награду, тако да би га решавање кашмирског сукоба дефинитивно довело до овог престижног признања.

Према писању „Телеграфа”, суседни Пакистан је, за разлику од Индије, лобирао за што шири мандат Ричарда Холбрука због његовог имиџа „булдожера” стеченог у току рата у Босни, када је по сваку цену доводио лидере за преговарачки сто.

Међутим, такво именовање представљало би шамар за Њу Делхи, који успева да избегне интернационализацију сукоба у Кашмиру истичући да је према споразуму из Симле одређено да ће неспоразуми између Индије и Пакистана бити билатерално решени. Овај дипломатски успех индијски медији тумаче да Њу Делхи ипак има јак утицај у Белој кући, Стејт департменту и Конгресу да заштити своје кључне интересе, упркос томе што Индија није истакнута као приоритет Обамине администрације.

На спољнополитичком блогу „Кејбл” угледног америчког магазина „Форин полиси” Лора Роузен извештава да је индијској дипломатској победи знатно допринело и лобирање куће Би-Џи-Ар, којој је од 2005. године, према званичним подацима Министарства правде САД, индијска влада за услуге платила два и по милиона долара. На дугачкој листи утицајних лобиста Би-Џи-Ара је, између осталих, био и бивши амерички амбасадор у Индији Роберт Блеквил, као и званичници Беле куће још од Реганове ере.

Један од запослених у Сенату САД је овом интернет-медију незванично изјавио да Би-Џи-Ар и даље активно лобира за Индију, тако да су њихови лобисти недавно издејствовали резолуцију у Сенату која се тиче терористичких напада у Мумбају.

Међутим, „Телеграф” упозорава да Индија мора да буде опрезна кад је реч о Холбруку, који се неће устезати да се првом приликом зарад својих интереса угура у индијско-пакистанске односе. Остваривости оваквог сценарија доприноси и изјава нове шефице америчке дипломатије да ће „Холбрук у целој влади координирати напоре да се остваре амерички стратешки циљеви у региону”.

Осим тога, Филип Зеликов, бивши саветник државне секретарке Кондолизе Рајс и консултант Би-Џи-Ара, каже да то што у Холбруковој титули нема имена Индије заправо му омогућава слободу да разговара са њима.

Данијел Маркеј, експерт за јужну Азију при Савету за спољне односе, објашњава да је разлог индијске забринутости у томе што „не жели да се њене активности у Кашмиру изједначе са оним што Пакистан ради у Авганистану”.

„Балкански булдожер” ће, ипак, бити својеврсни изазов за Њу Делхи, будући да је он у свом већ препознатљивом стилу назначио да ће већина онога што ће радити у Исламабаду бити ван домашаја јавности. „У Пакистану је ситуација бескрајно сложена и не мислим да најављујем наше циљеве уколико покушам да о њима тек преговарам”, рекао је Холбрук.

(Политика)

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер