Инес Пол: Пад Берлинског зида један од симбола слободе, а борба за слободно друштво никада не престаје

Пад Берлинског зида је један од симбола слободе. На 30. годишњицу овог догађаја, Немачка и даље трага за заједничким идентитетом. А борба за слободно друштво никад не престаје, сматра главна уредница Дојче веле, Инес Пол.

Ко је мислио да се падом Берлинског зида и Гвоздене завесе завршила ера смртних казни и тврдих граница, жестоко се преварио. Напротив, 30 година касније зидови се поново граде. Не само на граници између САД и Мексика, на граници између Израела и Палестине, између две Кореје -и у Европској унији се жустро постављају жичане ограде и поновно уводе граничне контроле Утолико више радује поглед на оно што се догодило у Немачкој.

Револуција без метка

Понесени Гласношћу и Перестројком, осокољени храброшћу Пољака и Мађара, Источним Немцима је успело да у једној истински мирној револуцији сруше зид који је делио земљу на Исток и Запад. Није испаљен ниједан једини метак. Нико није повређен у тим драматичним сатима и данима пре 9. новембра 1989. а ни тог дана.

Само захваљујући великом поверењу међународне заједнице предвођене САД, уз подршку Горбачовљевог Совјетског Савеза - којима су се после почетног оклевања придружиле Француска и Велика Британија - било је могуће да се у року од само 11 месеци земља и званично уједини. Тиме је постављен камен темељац и за Немачку као уједињену социјалну државу, за заједничку инфраструктуру и за још пуно тога што је потребно како би се два веома различита дела спојила у једну функционалну државу.

Чежња за новом надом

Дакле, није чудо да су на 30. годишњицу овог историјског догађаја очи целог света поновно упрте у Немачку. Можда и зато да би добили мало наде у овим временима у којима доминирају осећаји претње и несигурности, када се распадају уобичајене структуре.

Притом у самој Немачкој једва да има радости или поноса на оно што се постигло. Напротив, унутрашње борбе доводе до политичких превирања која из темеља потресају цео политички систем изграђен у последњих 30 година. Наративом којим доминира националистички и расистички поглед на свет, пре свега у покрајинама на истоку земље, ојачала је АфД, странка која доводи у питање основе уједињене Немачке - од улоге Европе до миграционе политике. Традиционално велике народне странке губе значај, све је теже формирати владе, толико хваљена поузданост и предвидљивост су - барем за сада - ствар прошлости.

Јачање десних популиста није феномен који постоји само у Немачкој. Но, ипак он овде има специфичне разлоге који су повезани и с некадашњом поделом земље.

Још увек нису достојно признате огромне заслуге многих источних Немаца који су прво храбро довели до окончања ере ДДР-а, да би потом морали изаћи на крај с последицама тога и у уједињеној Немачкој наћи своје место под Сунцем. То се сада свети.

Огромни изазови

С обзиром на општу несигурност и огромне изазове глобализиованог света, Немачка је 30 година након поновног уједињења присиљена да саму себе суочи с неким основним питањима.

Каква земља Немачка жели да буде?

Земља у којој Јевреји морају да страхују кад се окупе на молитви у синагоги?

Земља у којој политичари који се јасно успротиве десничарским, националистичким идејама и политици изолације морају да страхују за свој живот?

Жели ли Немачка да буде земља у којој ће припадност друштву бити дефинисана пореклом или бојом коже?

Због ових тешких, егзистенцијалних питања ова годишњица неће моћи да се слави опуштено и весело. Управо због тога својој домовини желим да јој ови дани сећања дају храбрости да створи визију о себи средином овог века. То би требало да буде једна храбра и самопоуздана земља, Земља, која чврсто стоји на темељима нашег устава, имајући у виду да се управо сада доводи у питање много тога што је тамо записано за сва времена.

Ових дана славимо храброст прошлости. Надам се да ће нам то дати снаге у борби за будућност у слободи и праведности.

(Дојче веле)