петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Институт Клингендил: Србија пример заробљене државе, бележи пад владавине права и демократије од 2012. године, а слобода медија постоји само на папиру
Хроника

Институт Клингендил: Србија пример заробљене државе, бележи пад владавине права и демократије од 2012. године, а слобода медија постоји само на папиру

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 25. септембар 2020.

 Процес проширења ЕУ на Западни Балкан неће дати резултате ако се најпре не реши проблем заробљених држава у региону, оцењује се у студији холандског Клингендил института.

У извештају који преноси ЕурАктив Србија се наводи да растућа улога актера попут Кине на Западном Балкану може да буде аргумент за убрзавање преговора о приступању ЕУ.

Међутим, разлога за оптимизам око брзе интеграције региона у ЕУ неће бити ако се прво не реши проблем заробљене државе, наводи се у студији "Деструктивни ефекти заробљавања државе на Западном Балкану. Поткопано проширење ЕУ".

Термин заробљена држава односи се на процес у коме се политички актери инфилтрирају у државне структуре уз помоћ клијентилистичких мрежа и користе те државне структуре као плашт за сакривање коруптивних радњи.

Како то делује у пракси, аутор студије, истраживач сарадник Клингендил института Мартен Лемстра, показао је на примеру Србије која, како се наводи, бележи пад владавине права и демократије од 2012, што је кулминирало преласком из категорије демократских земаља у хибридне режиме у извештају Фридом хауса за 2020.

Уз помоћ механизама за заробљавање државе, владајућа Српска напредна странка, предвођена Александром Вучићем, проширила је своју моћ на све аспекте друштва и политике, наводи се у студији.

Како се додаје, заробљавање државе у Србији вуче корене од власти Слободана Милошевића, када је садашњи председник Вучић био министар информисања.

СНС је од доласка на власт 2012. покренула политизацију јавне управе, где се лојалност владајућој партији награђује радним местом, наводи се.

Постављења на основу лојалности, а не само по заслугама представљају моћан начин повезивања присталица, који обезбеђују гласове својој партији.

"Значај чланства у владајућем СНС као путу до посла и прилика показује се кроз величину партије", каже истраживач холандског института.

СНС партија са најбројнијим чланством у Европи

Чланство СНС нарасло је на 730.000 људи, па је то највећа партија у Европи. Поређења ради, немачка ЦДУ има "само" 407.000 чланова, иако је Немачка 11 пута већа од Србије.

Постављање присталица на најважније позиције у државној администрацији значи још једну корист за политичке елите - обезбеђује контролу над кључном фазом спровођења закона.

"У Србији легални оквир за владавину права и слободу медија често постоји само на папиру, а у пракси се примењује селективно, у корист владајуће странке", указује се у извештају холандског института.

Наводи се и пример истраге због прања новца коју су српске власти недавно покренуле у невладиним организацијама, док таквих истрага није било међу члановима владајуће странке, који су заправо наводно умешани у такве активности.

Контрола над јавном администрацијом, укључујући правосуђе, помаже влади да "таргетира" критичаре, а да заштити присталице, пише даље.

Јавни ресурси се користе за контролу медија, што српској влади омогућава да и даље буде задужена за наратив који медији обликују о српској влади и ЕУ, наводи се у извештају и додаје да јавни сервис, пошто зависи од финансирања државе, пристрасно извештава.

Указује се и на примере напада на независне новинаре који нису кажњени, што води самоцензури. Према Светском индексу слободе штампе, Србија је на 93. месту а ситуација у земљи је оцењена као забрињавајућа.

Поред пада слободе медија и пристрасног извештавања у Србији, у извештају Клингендил института указује се и да државна контрола онемогућава да до јавности стигну кључне поруке о влади.

Преклапање партијских структура са државним за последицу има нападе на домаће инструменте провере тачности информација у корист владајуће СНС. То је довело и до оснаживања извршне власти на рачун парламента и правосуђа, чија се независност све више доводи у питање.

Поред тога, последица заробљавања државе може да се претвори у заробљавање прилика - када коруптивна влада надгледа ко добија економске прилике, а ко не. Зато млади и талентовани људи често дају предност одласку из земље, што за последицу има "одлив мозгова", један од главних изазова на Западном Балкану.

На примеру Србије, пише Лемстра, показано је како заробљена држава умањује политичку партиципацију грађана и креира политике које нису засноване на повећању добробити друштва и заштити политичких или грађанских слобода, већ на клијентилистичким односима.

Студија холандског тинк тенка показала је да је заробљена држава кључна препрека на путу ЕУ - у интересу политичке елите није потпуна и поштена примена правних тековина ЕУ, јер би то могло да се заврши њиховим одласком са власти или одласком у затвор.

"Заробљена држава онемогућава правилно функционисање либералне демократије засноване на владавини права. Уместо тога, промовише политички систем, у коме се држава и институције користе за стицање добити оних на власти", наводи се.

Како се додаје, смањење проблема заробљене државе треба да буде приоритет оних чланица ЕУ, политичара и актера који желе да виде Западни Балкан и ЕУ заснован на либералној демократији и владавини права.

Решавање тог проблема, како се оцењује, захтева континуиран, дугорочан приступ, као и признање да то није само техничко питање, већ проблем који се нехотице подржава фондовима ЕУ и легитимише од стране ЕУ политичара.

Главни непријатељи заробљене државе су одговорност и транспарентност, наводи се даље и додаје да ЕУ своју подршку треба да усмери у том правцу.

ЕУ већ има иницијативе којима подржава цивилно друштво Западног Балкана, али ту подршку мора знатно да повећа ако жели да покаже да је озбиљна у борби против заробљене државе.

"Уместо да се ослања на политичке елите које се због личног интереса противе спровођењу ЕУ реформи, Унија треба више да се усмери на јачање продемократских снага на Западном Балкану", истиче се у студији.

Поред тога, наводи се, потребни су и добри извештаји, попут оног који је написао Рајнхард Прибе о Северној Македонији, а који указују на обим злоупотребе моћи у земљама региона.

"Цео процес проширење ЕУ имаће користи ако се приступање ЕУ не гледа као спринт ка циљу - чланству у ЕУ, него као прилика да се земље трансформишу и припреме за континуирану плодну сарадњу са ЕУ", наводи Лемстра.

Без претходног решавања проблема заробљене државе, процес проширења ЕУ нити ће дати резултате, нити ће донети трансформацију друштва на Западном Балкану, закључује се у студији.

(Бета)
 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер