петак, 27. новембар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Истраживање јавног мњења Београдског центра за безбедносну политику: Више од половине грађана не подржава чланство Србије у ЕУ; Најважнији спољнополитички приоритет очување Косова у саставу Србије и јачање сарадње са Русијом
Хроника

Истраживање јавног мњења Београдског центра за безбедносну политику: Више од половине грађана не подржава чланство Србије у ЕУ; Најважнији спољнополитички приоритет очување Косова у саставу Србије и јачање сарадње са Русијом

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 20. новембар 2020.

Грађани Србије као највеће пријатеље виде Русију и Кину а више од половине их не подржава чланство Србије у ЕУ, показало је ново истраживање јавног мњења Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП).

Резултати истраживања објављени данас показали су и да грађани као најважније спољнополитичке приоритете виде очување Косова у саставу Србије, јачање сарадње са суседним земљама и јачање сарадње са Русијом.

Највише испитаника (њих 40 одсто) доживљава Русију као највећег пријатеља Србије, а 72 одсто верује да је руски утицај у земљи позитиван, док само два одсто мисли да је однос Русије према Србији непријатељски.

После Русије, чак 16 одсто испитаника идентификовало је Кину као највећег пријатеља Србије.

Раст позитивних ставова према Кини, како је навео БЦБП, посебно је видљив након почетка пандемије, што доказује податак да три четвртине испитаника верује да је Кина Србији пружила највише помоћи у борби против пандемије, иако о висини те помоћи званични подаци не постоје.

Према доступним подацима, највећи донатор била је ЕУ, али то препознаје само три процента грађана Србије.

Иако чланство у ЕУ представља стратешки циљ Србије, само 9 процената испитаника сматра да је то главни спољнополитички приоритет земље.

Само петина испитаника, показало је истраживање, сматра да би Србија, кандидат за чланство у ЕУ, требало да усклади спољну политику са Бриселом.

Резултати истраживања показују да већина (51 одсто) не подржава чланство Србије у ЕУ док је 46 одсто испитаника за чланство.

Тај резултат указује да је број противника евроинтеграција повећан од 2017. године, када се само 35 одсто градана изјаснило против чланства у ЕУ.

Број испитаника који верује да је Србија у региону окружена углавном пријатељима је готово удвостручен у односу на 2017. и сада је преко 40 одсто.

Међутим, у благом порасту је и мишљење да Србија у суседству има више непријатеља, што сада мисли нешто мало мање од половине грађана.

На питање кога сматрају највећим непријатељем Србије, 30 одсто испитаника идентификовало је Хрватску, 20 одсто Албанију а 13 одсто САД.

Истовремено готово три четвртине испитаника сматра да у наредних пет година на Балкану неће доћи до избијања оружаног сукоба.

Истраживање је показало и да мало више од половине испитаника верује да Србија треба војно да интервенише на Косову у случају избијања сукоба а нешто мање од половине би се лично придружило сународницима у случају таквог сукоба.

С друге стране, 69 одсто испитаника изјавило је да Србија не би требало да интервенише ако би се иста ситуација догодила у Црној Гори, а 58 одсто ако би сукоб избио у Босни и Херцеговини, и већина их се не би укључила у те сукобе.

Како се наводи у саопштењу БЦБП, охрабрује податак да две трећине интервјуисаних верује да је трајни мир између Срба и Албанаца могућ, а половина свих испитаника мисли да је то могуће постићи искључиво у случају мирног решавања спора око статуса Косова.

Истраживање „Многа лица српске спољне политике. Јавно мњење и геополитичко балансирање“, које је за потребе Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП) спровео је ЦеСИД, спроведено је у периоду од 15. септембра до 5. октобра 2020. године на репрезентативном узорку од 1.200 грађана.

(Бета)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер