Истраживање у ЕУ: Већина грађана Грчке, Бугарске, Италије и Словачке против става о одговорности Русије за рат

 Резултат овог истраживања базира се на репрезентативним узорцима који обухватају Велику Британију и чак 16 земаља Европске уније.

У недавној анкети коју је спровео Европски универзитетски институт (ЕУИ) у сарадњи са једном међународном групом за истраживање података и аналитику, а која је уприличена поводом овогодишње конференције ,,Стање Уније’’, одржаној у Фиренци, истраживање је показало да огромна већина грађана земаља Европске уније одговорност за ситуацију у Украјини приписује Руској Федерацији.

Резултат овог истраживања базира се на репрезентативним узорцима који обухватају Велику Британију и чак 16 земаља Европске уније.

Када су у питању резултати истраживања посебно је интересантно то да су одговори врло поларизовани са становишта геолокације. Наиме, у Скандинавији, Великој Британији, Пољској и Холандији више од 70 одсто људи сматра Русију првенствено одговорном за актуелну украјинску кризу. Међутим, у Бугарској и Грчкој вец́ина анкетираних верује да је или НАТО одговоран или да су и НАТО и Русија подједнако одговорни. Већна анкетираних из Словачке и Мађарске такође није мишљења да је рат махом одговорност Русије.

У Бугарској и Грчкој већина људи ситуацију у Украјини види више као кривицу НАТО-а, или подједнако кривицу НАТО-а и Русије.

Једно од постављених питања унутар анкете тицало се директног питања о односима Европске уније са Русијом. Анкетирани грађани из Бугарске, Грчке, Словачке и Мађарске дају предност дипломатији и трговини са Русијом наспрам улагања у одбрану. Са друге стране, већина грађана из других анкетираних земаља сматрају да европске земље треба да улажу у одбрану, уместо да се фокусирају на трговину и дипломатију са Русијом.

Када је у питању однос према Русији, док у Европи генерално доминира став да се више улаже у одбрану и безбедност, вец́ина анкетираних у Бугарској и Грчкој преферирају дипломатију и трговину са Русијом у односу на улагање у одбрану.

Наведени налази недвосмислено указују на то да је европска јавност много више подељена него што би се могло веровати садашњем дискурсу о јединственим европским одговорима на рат у Украјини.

Анкета је такође поставила питање у којој мери и како Европљани у анкетираним земљама подржавају или се противе бројним иницијативама усмереним на решавање руске инвазије на Украјину. Огромна подршка је забележена за слање хуманитарне помоц́и Украјини (84 одсто), омогуц́авање избеглицама из Украјине да уђу у европске земље (80 одсто) и на њихова тржишта рада (71 одсто).

Но, чини се да је Европљанима најтеже да подрже слање трупа да се придруже рату заједно са Украјином у операцији НАТО-а (у просеку само 31 одсто анкетираних подржава ово). Слично, само мањина Европљана је спремна да прихвати веће трошкове за енергенте изазване санкцијама уведених Русији (иако ове санкције и даље подржава 42 одсто анкетираних).

Широм Европске уније постоји велика подршка за слање хуманитарне помоћи Украјини, помоћ избеглицама и слање војне помоћи

Убрзано чланство Украјине у Европску унију добија нето подршку (од 30 одсто до 49 одсто), док већина анкетираних такође подржава слање оружја и војне опреме у Украјину (58 одсто). Међутим, различитост у ставовима у зависности од земље анкетираних посебно се очитава код мере слања војне опреме у Украјину. Овде поново видимо да су људи у Бугарској, Грчкој, Мађарској и Словачкој углавном веома скептични у погледу слања оружја или војне опреме и такође се оштро противе слању било каквих трупа у Украјину, иако је тамошње политичко руководство делимично послало оружје.

Шта ове земље издваја од осталих европских укључених у ову студију? Неке од ових земаља су познате по снажним историјским везама са Русијом, делом због верских веза, делом због афинитета између њихових левих или комунистичких партија и Русије.

Постоји и скептицизам према Западу и НАТО-у, ако не и отворени антиамериканизам. Штавише, мађарски премијер Орбан је обично подржавао Русију, а Мађарска до сада није пристала ни на какве санкције за нафту или гас против Русије. Ипак, јавност у овим земљама наставља да протествује против рата и захтева више акције од својих влада, што значи да се рат појављује као поларизовано питање у неким европским друштвима.

(Демостат-Данас)