четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Иван Вејвода: ЕУ ће инсистирати на испуњавању договора о ЗСО из 2013. године, ниједан српски лидер неће "на хладно" признати независност Косова
Хроника

Иван Вејвода: ЕУ ће инсистирати на испуњавању договора о ЗСО из 2013. године, ниједан српски лидер неће "на хладно" признати независност Косова

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 07. август 2020.

ЕУ ће инсистирати на испуњавању договора из априла 2013. године, казао је у интервјуу за КоССев стални члан Бечког института друштвених наука и директор "Europe’s Futures project" Иван Вејвода. Положај српског народа на Косову види као суштинско питање, те ће Брисел инсистирати на испуњавању споразума о Заједници српских општина.

"Ја не видим решење уколико српска заједница на Косову не осећа јемство за своју сигурност и безбедност и за своју добробит на местима где живе, иначе ћемо даље видети један демографски одлив што апсолутно није циљ решења које се тражи“, нагласио је, преноси КоССев.

Додао је да ниједан српски лидер неће "на хладно" признати независност Косова.

Истовремено, сматра да је недостатак досадашње улоге ЕУ у тзв. бриселском дијалогу био тај што није јавно пратила која страна је и колико испуњавала задате обавезе.

"Да јавност види и у и Приштини и у Београду шта је оно што је потписано и опште обавезујуће урађено", казао је Вејвода.

Након што је у јуну у Вашингтону пропао покушај организовања сусрета српске и косовске делегације, практично пред сам састанак у Белој кући, већ наредног месеца Европска унија је преузела иницијативу, те је у јулу, после готово 20 месеци, откочен дијалог две стране.

На питање шта се протеклог месеца догодило у Бриселу, Вејвода каже да је ЕУ схватила је да је "изгубила корак и иницијативу".

"Као да је ова Гренелова иницијатива која је дошла веома изненадно, подстакла Европу да стави прст на чело и да каже – чекајте, ми смо ипак ти који смо власти у овој ствари, с обзиром на то да је ЕУ та која је добила мандат да реши ово питање. И одједном смо видели како се ЕУ, Брисел и главне европске престонице – Берлин и Париз, покрећу", каже.

Вејвода подсећа на то да је, иако "необична", Макронова иницијатива да угости у одвојеним сусретима Александра Вучича и Авдулаха Хотија, оцењена позитивном, подсећајући и на наредни виртуелни састанак Макрона и Меркел са двојицом лидера, те припремне састанке у Бриселу, а потом и формалну обнову дијалога Београда и Приштине уз присуство Бореља и Лајчака који су се одиграли прошлог месеца.

"Дакле једна озбиљна обнова, озбиљно залагање кључних актера у Европи са неизвесним крајем", нагласио је Вејвода.

Сагласје између ЕУ и САД

Сматра ипак да су немачка и америчка иницијатива један процес, са успонима и падовима, те да између ЕУ и САД по питању дијалога Београда и Приштине "сада постоји сагласје" и да "не треба уписивати разлике у два приступа", чак иако је Гренел хтео да помогне Трампу у предизборној кампањи. САД су увек биле заинтересоване да имају стабилност у Европи, додаје Вејвода.

"Ја бих рекао да је то одувек био један процес који је имао, наравно, своје мене. Као у свему што је људско, тако је и ту било успона и падова, неких неслагања око начина на који се то води, можда критике Америке да Европа то не води довољно динамично, са довољном убедљивошћу, тако да смо досли сада у једну фазу да је опет, чини ми се, сагласје између Европе и Америке", каже.

Подсетио је на симболичну потврду – недавни сусрет Мирослава Лајчака и помоћника државног секретара САД Филипа Рикера у Бриселу, те на изјаве Метјуа Палмера о томе да је Европа кључна у овом процесу.

"Америка јесте увек била присутна, мада се није увек видела, на пример, у оним почецима са високом представницом Кетрин Ештон. Филип Рикер је увек ту седео за столом. Некада се видео на фотографијама а некад није", додао је такође Вејвода.

"Наједноставније, а можда и сувише једноставно речено, ради се о свему томе заједно и одједном. И то је наравно сложеност овог целог питања и налажења решења за њега. Пре свега треба рећи да ће ЕУ инсистирати на испуњавању договора из априла 2013. То је један обавезујући документ, пацта сунд серванда. Европа је ту била, према мом мишљењу, мањкава што није јавно водила неку врсту табеле – ко испуњава и ко не испуњава услове; просто, да јавности види и у и Приштини и у Београду шта је оно што је потписано и опште обавезујуће урађено. Мислим да је ту дошло до неке конфузије, тако да су обе стране могле да тврде да су испуниле све, а друга ништа или врло мало, и чини ми се да је Лајчаков мандат дат од европских влада и председнице Фон дер Лајен и Борела да се испуни оно што је договорено", каже Вејвода на питање да ли се у Бриселу разговара о појединачним споразумима, или договарају технички детаљи пре него се припреми за потписивање оног што се назива "коначни свеобухватно правни обавезујући споразум".

Статус кво није решење, споразум о ЗСО кључан, Брисел ће инсистирати на њему

За протекле састанке у Бриселу каже да се ради о "таксативном набрајању" и враћању на нека од договорених решења.

"Неке треба дотерати и побројати, све оно што би чинило део једног свеобухватног споразума, а наравно, свака страна, као у партији шаха, на отварањима – поставља своје циљеве и своје тумачење", каже Вејвода.

За заједницу српских општина потврђује да се ради о једном од кључних споразума, те да је Брисел кључан за ово питање.

"Колика су моја сазнање, Брисел ће инсистирати на испуњавању стварања Заједница српских општина. Оно што чујем јесте извесно да ће се тражити да се успостави та заједница", казао је.

Статус кво није никакво решење ни за Европску унију, регион, Београд, ни за Приштину, зато што осујећује напредак ка оном што обе стране желе а то је чланство у ЕУ и наравно нормализацију живота, објашњава даље Вејвода.

Каже да је Европска унија свим владама у Београду листом понављала да неће више да дозволи преузимање нерешеног статусног територијалног питања и конфликта као што је то учињено са Кипром.

Са друге стране, чињеница да питање Косова и Метохије није решено између Београда и Приштине већ 20 година довољно говори о комплексности косовског питања.

То што се све време Београд и Приштина разговарају преко посредника такође указује на то, упозорава даље Вејвода, да ће се заиста морати радити на постизању компромисног решења.

"Не знамо тачно какав је обим тог компромиса али мислим да сазрева свест и то врло опрезно говорим, да то мора да се реши јер можемо завршити као у Кашмиру, на пример, где 70 година није решењо питање између Индије и Пакистана или на Кипру, где ево више од 45 година није решено питање између турске и грчке заједнице", каже.

Кључ компромиса – узајамно поверење и да га прихвати ЕУ и УН

Основни циљ компромиса је мир и стабилност у региону и да се покаже да су два друштва вредна основних цивилизацијских и демократских европских вредности, наводи Вејвода.

"Да желе да нађу своје праведно место с обзиром на то да смо окружени ЕУ, па ако хоћете и НАТО-м, али и да се тај процес убрза".

Вејвода, који је раних двехиљадитих био саветник премијеру Зорану Ђинђићу, подсетио је на то да је Ђинђић још тада разумео важност брзине којом ће Србија ући у ЕУ, али и упозорио на то да се већ две деценије понавља једна иста порука.

На питање како постићи компромис у пракси с обзиром на разлике ставова у Београду и Приштини, Вејвода каже да две стране морају да изграде поверење, а да је основни циљ – постизање мира.

(Коссев) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер