Иванка Поповић: Држава исказала неповерење у способност БУ да самостално функционише; Универзитет у Београду има дугу традицију независности у бирању ректора

Две институције које играју тако значајну улогу у нашем друштву морају да сарађују и да имају отворену комуникацију. Такође је важно напоменути да се ни у једном тренутку не доводи у питање деловање Правословног богословског факултета (ПБФ) у оквиру Универзитета у Београду. ПБФ је једна од најстаријих чланица Универзитета. Универзитет у Београду и СПЦ имају заједничку одговорност у обезбеђивању оптималних услова рада Правословног богословског факултета. Не значи нужно да ћемо увек имати исте ставове како их треба обезбедити, али верујем да смо кадри да се договоримо зарад добробити Факултета, каже за Данас Иванка Поповић, ректорка Београдског универзитета.

Како сте разумели поруку након изјашњавања Сената о мишљењу Одбора за статутарна питања? Шта је спорно да Универзитет у Београду каже оно што је већ рекла држава? Да ли је то на неки начин и порука Вама као кандидаткињи за ректорку?

– Скоро сви присутни на седници Сената су недвосмислено подржали мишљење Одбора за статутарна питања УБ. О онима који су одлучили да не учествују у изјашњавању могу само да кажем да ми је жао што су оценили да тема није довољно вредна њихове пажње. Универзитетска тела и органи ће наставити да се баве овом и другим темама од значаја за очување Универзитета и академских вредности.

И сами сте рекли да очекујете да измене Закона о високом образовању прођу глатко, конкретно да се у закон убаце спорне одредбе Статута ПБФ. Ово је, чини се, један од најозбиљнијих удараца власти на аутономију универзитета. Може ли ишта Универзитет да уради да то спречи?

– Неуобичајено је да се измене Закона односе на само један факултет у целој Србији. Специфичности једног факултета се регулишу усаглашавањем аката тог факултета и универзитета чији је члан. Дуго се већ бавимо превазилажењем овог проблема у оквиру Универзитета. Са жаљењем констатујем да је оваквом интервенцијом држава исказала неповерење у способност Универзитета да самостално функционише, чиме се прави преседан и отвара могућност да интервенише и у будућности. Историја нас учи да нарушавање аутономије универзитета неминовно доприноси нестабилности друштва, зато се надам да ће бити мудрости да се изнађе оптимално решење.

Какве ће бити последице ако измене закону буду усвојене?

– Неуобичајено је да се измене Закона односе на само један факултет у целој Србији. Специфичности једног факултета се регулишу усаглашавањем аката тог факултета и универзитета чији је члан. Дуго се већ бавимо превазилажењем овог проблема у оквиру Универзитета. Са жаљењем констатујем да је оваквом интервенцијом држава исказала неповерење у способност Универзитета да самостално функционише, чиме се прави преседан и отвара могућност да интервенише и у будућности. Историја нас учи да нарушавање аутономије универзитета неминовно доприноси нестабилности друштва, зато се надам да ће бити мудрости да се изнађе оптимално решење.

Какве ће бити последице ако измене закона буду усвојене?

– Мислим да у овом тренутку не можемо све ни да сагледамо. Овим изменама се на факултете враћа и формализује институција подобности и за наставнике и за студенте. Омогућава се другом правном лицу да контролише деловање чланова академске заједнице чиме се грубо нарушава Уставом загарантовано право аутономије универзитета, а и многи други прописи. Не мање важно, на међународном плану ће се нарушити углед наше земље јер ће ове промене Закона о високом образовању бити препознате као ограничење академске аутономије. Турска и Мађарска су примери земаља где се то већ десило. Зато је толико важно да се нађе институционално, а не законско решење.

Део чланица Универзитета је био за то да се предлози измена Закона у вези са ПБФ одбаце у потпуности, други део је за то да се тражи компромисно решење. Шта то конкретно значи, на који начин може да се постигне договор?

– Природно је да буде различитих мишљења, управо то је снага Универзитета, да постоје и да се слободно исказују различити ставови. Примедбе на нацрт Закона ће поднети и Универзитет и његове чланице и појединци. Надам се да ће законодавац посветити пуну пажњу свим поднетим примедбама.

Кривичном пријавом коју је против Вас поднела Државна ревизорска институција власт је показала да за њу нисте подобан кандидат за ректора. Ако је јавна тајна да за ректора не може да буде изабран неко ко нема подршку власти, чиме сте им се замерили па сте пре три године било подобни да будете на челу УБ, а сада очито нисте?

– Универзитет у Београду има дугу традицију независности у поступку бирања ректора. Очекујем да ће академска заједница изабрати ректора на основу академских мерила и да ће власт поштовати вољу академске заједнице. Верујем да је степен аутономије универзитета мера демократичности једног друштва.

Део колега Вам замера на, како тврде, ауторитативном стилу вођења Универзитета и што сте дошли у сукоб са неким деканима. Ако сте „криви“ што сте инсистирали да се реши случај спорне докторске дисертације Синише Малог, ако сте указали да се институтом благослова нарушава једнакост свих чланова академске заједнице и право на слободу мишљења и говора и ако је Ваше мешање у ситуацију на Филолошком како би се исправиле незаконитости довело до таквог закључка, каква нам је онда академска заједница ако Вам такве ствари замера?

– Није ми познато да неке колеге нешто замерају јер ми се нико по том питању није обратио. Наши факултети, за разлику од већине у свету, имају необично велики степен независности тако да не може бити говора о ауторитативности. Независност са собом носи и одговорност. Ми смо дужни да унапређујемо рад Универзитета и његових чланица, то не можемо да остваримо без спремности да се суочимо са изазовима, па и оним највећим.

Ако погледате програм с којим сте се кандидовали и оно што сте до данас урадили, чиме сте задовољни, а шта сте планирали а нисте остварили?

– Задовољна сам оним што смо урадили иако је половина мандата прошла у обезбеђивању рада академске заједнице у условима пандемије. УБ је у протеклом периоду повећао своју видљивост као институције од националног значаја која доприноси јавном добру и решио неке изазове који су превазишли оквире саме институције.

Шта је у најкраћем суштина Вашег програма рада који сте дефинисали у кандидатури за још један мандат?

– Приоритет нам је да превазиђемо последице пандемије и да искористимо стечена искуства за унапређење свих аспеката нашег деловања. Радићемо на обезбеђивању адекватних услова за рад за наше чланице и генерално на побољшању материјалног положаја Универзитета. УБ ће интензивирати сарадњу са партнерима у Европској универзитетској алијанси „Цирцле У“, што ће даље оснажити Универзитет у међународним оквирима. Необично је важна и такозвана трећа мисија Универзитета, однос активности којима УБ доприноси развоју нашег друштва и привреде, а у складу са циљевима одрживог развоја које су дефинисале Уједињене нације.

(Данас)