среда, 08. април 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Јавно слушање о промени изборних закона: Вукадиновић - Атмосфера у друштву и стање у медијима су за демократичност изборног процеса важнији од изборног прага
Хроника

Јавно слушање о промени изборних закона: Вукадиновић - Атмосфера у друштву и стање у медијима су за демократичност изборног процеса важнији од изборног прага

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 04. фебруар 2020.

Смањење цензуса на предстојећим изборима у Србији са пет на три одсто допринеће репрезентативности састава Скупштине Србије, али и изборна правила не треба мењати у изборној години јер се тако руши поверење у изборни систем. То је речено на јавном слушању у Скупштини Србије о Предлогу закона о изменама Закона о избору народних посланика и Предлогу закона о изменама и допуни Закона о локалним изборима.

Јавном слушању присуствовали су посланици СНС, СПС, СМС, Покрета социјалиста, СВМ, ЛСВ, Покрет снага Србије, самостални посланици Ђорђе Вукадиновић и Јован Јовановић, СПАС Александра Шапића, али не и представници Савеза за Србију.

Седница Скупштине на којој ће се разматрати предлози закона о изборима је заказана за четвртак. Одбор Скупштине Србије за уставна питања и законодавство организовао је јавно слушање о тим изменама закона које су поднела 103 посланика Српске напредне странке.

Ђорђе Вукадиновић: За сам изборни процес важнији су стање у медијима и атмосфера у друштву, него изборни праг

Посланик из опозиционе групе Нова Србија-Покрет за спас Србије, Ђорђе Вукадиновић, рекао је да су „предложена законска решења исхитрена и чак и ако се и доносе у најбољој намери, недовољна су да демократизују изборни процес“. Додао је да се, с друге стране, идеја смањења цензуса не може критиковати чак и ако су спорни мотиви и тајминг, јер је на последњих неколико избора "бачено између 400 до 700 хиљада гласова бирача" на странке које нису прешле цензус. За сам изборни процес, сматра Вукадиновић, важнији су стање у медијима и атмосфера у друштву, него изборни праг.

Посланик СНС-а Владимир Орлић у уводу је објаснио да су предложене две кључне измене: смањење цензуса с пет на три одсто, и нови пропис по којем Републичка изборна комисија утврђује статус странака националних мањина. Орлић је рекао да се омогућава "верније одсликавање мишљења грађана", јер се смањује бојазан да ће њихов глас "пропасти" ако опција за коју су гласали не пређе цензус.

Поновио је тврдњу да та измена "штети доминантној партији" што је сада СНС, али СНС "жели либерализацију избора иако свесна ризика".

ЦЕСИД: Неусаглашени закони

Представница ЦЕСИД-а Емилија Орестијевић је рекла да су делови предлога у колизији са Законом о политичким странкама. У том закону стоји да Министарство за државну управу и локалну самоуправу води регистар странака и ако се нека странка упише као мањинска, тај статус не може да јој одузме Републичка изборна комисија. По садашњим прописима свака странка националних мањина има право да изађе на изборе у сваком делу земље, а не само тамо где живе припадници те мањине, те нови предлози СНС-а нису у складу са Уставом, рекла је Орестијевић.

Нагласила је став ЦЕСИД-а да се овако крупне промене не смеју доносити пар месеци пре избора и предложила да се примена нових прописа одложи до неког наредног изборног циклуса. С тим мишљењем се сагласио Павле Димитријевић из невладине организације ЦРТА.

Напоменуо је да те предложене измене нису биле тема разговора о унапређењу изборних услова вођених прошлог лета на београдском Факултету политичких наука и касније у Скупштини Србије. Иако нема закона који забрањује измену прописа у изборној години, Димитријевић је рекао да се тиме крше међународни стандарди о фер изборима и Кодекс Венецијанске комисије Савета Европе о доброј пракси.

Јавном слушању уз представнике политичких странака, присуствовали су и представници Европског покрета, Заштитника грађана, канцеларије Европске уније у Србији, Амбасаде Велике Британије. Посланици који бојкотују рад Скупштине Србије, ванпарламентарне странке и Српска радикална странка нису се одазвали позиву скупштинског одбора.

Мирко Јовић из Нове Србије је рекао да СНС жели да контролише цео парламент и позвао ту партију да, ако већ за цензус од три одсто кажу да ће донети реалнију слику, треба да потпуно укину цензус јер би то, како је рекао "било најпоштеније". Јовић је додао да је Нова Србија парламентарна странка, али да јој то не помаже да добије ни минималан простор у медијима.

Лидер Странке правде и помирења Муамер Зукорлић подржао је спуштање цензуса, али је критиковао законско решење по којем би национални савети националних мањина издавали потврде мањинским странкама. Као пример је навео да би он морао да добије дозволу од Сулејмана Угљанина који је на челу Бошњачког савета. Зукорлић је рекао да се отвара простор за политичке злоупотребе и да тај члан предлога закона треба изменити.

Ни председник Демократског савеза Хрвата у Војводини Томислав Жигманов није уверен да ће нова законска решења бити праведнија од постојећих, јер сматра да ће, као и до сада, само Мађари, Албанци и Бошњаци успети да испуне критеријуме и учествују на парламентарним изборима.

Спуштање цензуса подржале су чланице владајуће коалиције Покрет Снага Србије, Социјалистичка партија Србије и Социјалдемократска партија Србије.

Јован Јовановић из Клуба самосталних посланика је оценио да су предложене измене закона "провидан покушај власти да пружи привид легитимитета, репрезентативности и плурализма у парламенту". Он је рекао да "чињеница да је за време овог јавног слушања већ заказана седница са овим законима, најбоље говори о томе колико је за владајућу већину ово јавно слушање искрено".

Јовановић је оценио да се изменама закона два месеца пред изборе, угрожава стабилност изборног процеса, да власт није уважила ниједну препоруку међународних организација и да СНС све ради у свом интересу, иако покушава да то што ради "прикаже као великодушни гест".

Мартиновић: Изборна правила већ промењена пред изборе 

Посланик СНС-а Александар Мартиновић је у име предлагача рекао да СНС не мења изборни систем, да он остаје пропорционалан, већ само "омогућава да буду видљиви и они политички чиниоци који не би били видљиви ако цензус остане пет одсто".

Није прихватио критику о томе да законе не треба мењати пред изборе, јер је у децембру Скупштина, уважавајући сугестије међународних организација, донела четири закона којима се директно мењају изборни услови. О странкама националних мањина Мартиновић је рекао да је идеја да се спрече злоупотребе и да се постигне да на изборима учествују аутентичне мањинске странке.

Јавном слушању уз представнике политичких странака, присуствовали су и представници Европског покрета, Заштитника грађана, канцеларије Европске уније у Србији, Амбасаде Велике Британије.

Посланици који бојкотују рад Скупштине Србије, ванпарламентарне странке и Српска радикална странка нису се одазвали позиву скупштинског одбора.

Јавно саслушање о изменама закона које су поднела 103 посланика Српске напредне странке (СНС) организовао је Одбор Скупштине Србије за уставна питања и законодавство.

Скупштина Србије у четвртак о предлогу за смањење цензуса

Председница Скупштине Србија Маја Гојковић сазвала је за четвртак, 6. фебруар, ванредну седницу парламента на чијем је дневном реду, између осталог, Предлог закона о изменама Закона о избору народних посланика који су поднели посланици Српске напредне странке (СНС).

Међу тачкама дневног реда су и Предлог закона о измени Закона о избору народних посланика и Предлог закона о измени Закона о локалним изборима које је поднела посланица Гордана Чомић, као и Предлог закона о изменама и допуни Закона о локалним изборима који је поднела посланичка група СНС.

Како је најављено из Скупштине Србије, седница ће почети у 10 часова.

Подсетимо, предлог за смањење цензуса са пет на три одсто званично је стигао у Скупштину Србије крајем јануара.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Колико ће по вашем мишљењу трајати ванредно стање у Србији?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер