Javni dug Srbije uskoro dostiže 15 milijardi evra

Beograd - Vlada Srbije planira da do kraja ove i početkom sledeće godine uzme pozajmice od čak šest milijardi evra, što će ukupni javni dug zemlje podići na nivo od oko 50 procenata bruto domaćeg proizvoda ili 15 milijardi evra.

To je drastično više od trenutnog nivoa od 30 odsto BDP i primetno iznad granice od 45 procenata, koju je Ministarstvo finansija postavilo kao gornji limit bezbednog zaduživanja i koji država ne bi smela da pređe, čak ni dugoročno posmatrano. Ovaj proračun važi za slučaj da pad BDP-a ove godine bude samo dva odsto, a pošto se očekuje još slabiji rezultat, moguće je da će se uz nove kredite Srbija opasno približiti zoni visoke zaduženosti.

Više od trećine novih dugova potiče od aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom za pomoć deviznim rezervama, u vrednosti od tri milijarde evra. Srbija je već povukla 800 miliona evra, što znači da po ovom osnovu može da uzme još 2,2 milijarde evra. Država namerava da uzme još oko milijardu evra za pomoć budžetu, koje će obezbediti iz kredita Svetske banke vrednog 140 miliona evra, zajmova tri komercijalne banke u ukupnom iznosu od 90 miliona evra, kao i kredita od 200 miliona evra, koji bi Srbiji uskoro trebalo da odobri Rusija. Uz to, Ministarstvo finansija preko Uprave za trezor emituje i državne zapise koji, takođe, služe za popunu državne kase, na osnovu čega je od juna stekla nove obaveze od čak 495 miliona evra (koje će sa novim emisijama dalje rasti).

Država je najavila i uzimanje brojnih kredita za investicione projekte, pa se tako očekuje da u narednim mesecima javne finansije budu opterećene za još 200 miliona evra koliko bi trebalo da iznosi kineski kredit za jedan ili dva mosta, kao i za oko milijardu evra za radove na Koridoru 10, prevashodno na deonici Niš - Dimitrovgrad, od čega će 600 miliona obezbediti Evropska investiciona banka sa kojom još nije zaključen ugovor, dok će Svetska banka pozajmiti 388 miliona dolara (oko 270 miliona evra), a Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj 150 miliona. Osim ovih dugova, država će pod komercijalnim uslovima uzeti i 235 miliona evra za Puteve Srbije kako bi bio pokriven dug putarima i još 250 miliona za Nacionalni investicioni plan. Spisku kredita, koje će država nekako morati da vrati u narednim godinama treba dodati i 800 miliona evra koje je predsednik Boris Tadić zatražio od ruskog kolege Dmitrija Medvedeva za izgradnju metroa i infrastrukture (tako da Rusi daju ukupno milijardu evra), zatim kredit Evropske investicione banke za mala i srednja preduzeća od 250 miliona i na kraju kredit za finansiranje dokapitalizacije Komercijalne banke od 120 miliona evra.

Ministarstvo finansija je nedavno saopštilo da država nije ugrozila održivost javnog duga zaduživanjem u prvom delu ove godine, pošto je dug ostao na granici od 30 odsto BDP-a, ali pitanje je da li će to isto važiti ako dug sa sadašnjih 9,3 milijarde evra skoči na više od 15 milijardi, kada budu aktivirani svi najavljeni krediti.

(Danas)