петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Једанаест година Владимир Путин на челу Русије
Хроника

Једанаест година Владимир Путин на челу Русије

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 09. август 2010.

Данас се навршава 11 година од како је актуелни руски премијер Владимир Путин дошао на чело владе Русије, а потом и на место председника државе, чиме је отпочела епоха у којој је Русија, према мишљењу већине Руса, повратила углед и снагу.

Тадашњи, први председник Русије, Борис Јељцин именовао је Путина у августу 1999. године за премијера, да би му последњег дана исте године и 20. века предао и кормило државе, уз жељу да Русија уђе у нови век са "новим политичарима, снажним, енергичним и паметним људима".

И пре доласка на место председника Путин, до тада релативно анониман у политичким круговима, имао је висок рејтинг и глатко је победио на ванредним председничким изборима већ у првом кругу.

Правник по струци, Путин је био запослен у некадашњем КГБ-у, а од 1985. до 1990. године био је ангажован на задацима у Дрездену у тадашњој Источној Немачкој.
По повратку у земљу био је сарадник градоначелника Санкт Петербурга, чиновник у Јељциновој администрацији, директор Федералне службе безбедности, председник владе и секретар Савета за безбедност.

Ступајући на функцију в.д. председника, Путин је затекао разрушени Совјетски Савез, несигурну државу, рат у Чеченији, банкрот финансијских институција и пропале улоге грађана, презадужену земљу, свакодневицу испуњену убиствима и обрачунима криминалаца.

На почетку мандата као нови председник обећао је наставак процеса демократизације и повратак угледа Русије у свету.

Аналитичари истичу да је Путин чврст у консолидацији највеће земље на свету и да је извршио одлучујући утицај на историју модерне Русије, а поједини - попут руског политиколога Глеба Павловског, да је створио концепцију нове државе.

На новој-старој позицији дочекала га је борба против светске економске кризе и рад на спречавању њених социјалних последица, као и активности на даљој модернизацији земље и привреде.

Управо повећање стандарда и динамичан развој земље разлози су које наводе његове присталице, објашњавајући зашто имају поверење у њега.

Уочи јубилеја, руски премијер се нашао усред новог изазова, руководећи отклањањем последица суше и ватрене стихије, које су задесиле Русију у условима неуобичајено високих температура, рекордним за протеклих 130 година.

Обилази згаришта у којима је до сада у неколико руских региона живот изгубило више од 50 људи, а без крова над главом остало више од 2.000 породица. Разговара са пострадалима и подсећа регионалне и локалне представнике власти на одговорност за спречавање ширења пожара.

Донео је одлуку о издвајању средстава за изградњу нових кућа на месту изгорелих до краја октобра и исплату компензација страдалима. Чак је, како би јавност имала потпун увид у ток грађевинских радова, наложио да се на градилиштима уграде видео-камере.

Висок рејтинг који има у јавности (према неким истраживањима у јуну му је поверење указало 61 одсто испитаника), често се објашњава и вештим иступањем у јавности.

Путин се не устручава да покаже одличну физичку кондицију, па се тако недавно на Криму појавио у друштву "бајкера" на црном мотоциклу, у црној мајици, црним наочарима и рукавицама. Не мање уверљиво наступа и на скуповима са интелектуалцима.

Сам Путин, међутим, наводи да не гради слику "жестоког" у јавности.
"Живим једноставно и радим како знам. Ништа специјално не смишљам. Радим оно што ми се допада", рекао је недавно.

Иако већина Руса благонаклоно и похвално гледа на то како Путин руководи земљом, бивши руски председник и актуелни премијер налазио се и на удару критике представника опозиције, невладиних организација, који су га највише оптуживали да гуши слободу штампе и људска права.

И као што је пре окончања његовог другог мандата на месту председника пажњу аналитичара и медија окупирало питање да ли ће прекршити Устав и кандидовати се трећи пут, тако већ сада велика популарност њега и руског председника Дмитрија Медведева изазива интригу ко ће се од њих двојице кандидовати на председничким изборима 2012.

Оба члана "двојца", међутим, наводе да је о томе рано да се говори и наговештавају да ће се о томе накнадно договорити.

(Тањуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер