четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Јирген Рот: ЦИА спасла Харадинаја
Хроника

Јирген Рот: ЦИА спасла Харадинаја

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 27. фебруар 2011.

Бивши косовски премијер Рамуш Харадинај у једном обрачуну са супарничким нарко-кланом био је рањен, али је у акцији ЦИА извучен италијанским хеликоптером, а потом пребачен и у Америку.

Ослобађање једног криминалца као што је Халити, иако је поседовао дрогу и огромну количину кеша у тадашњим немачким маркама, на Косову је изгледа била учестала пракса.

Јирген Рот, новинар на чијој се интернет презентацији крајем јануара прво појавио текст поверљивог извештаја НАТО-а за који ће затим преузети највећи светски листови, писао је још 2005. године како су САД ослободиле Рамуша Харадинаја после оружаног напада на кућу ривалског клана коме је хтео да отме залихе кокаина.

Јирген у тексту објављеном 2005. године у немачком часопису "Велтвохе" преноси извод из извештаја CIA (Central Inteligence Unit) датираног 29. децембра 2003. године у којем се каже: "Харадинај је 7. јула 2000. године напао кућу ривалског клана која му је очигледно представљала конкуренцију у трговини дрогом. Желео је да им отме 60 килограма кокаина који је требало да се налази у тој кући."

У извештају се додаје да је Харадинај у нападу био рањен у размени ватре и да је морао да побегне.

"Пре него што су полицајци УН могли да га испитају, Харадинај је у једној "блиц-операцији" за коју се претпоставља да су је извели припадници ЦИА, италијанским војним хеликоптером пребачен у војну базу САД", написао је Јирген Рот у "Велтвохеу" 2005. године.

Он даље цитира извештај CIA у којем се додаје да су полицајци из УН добили наређење из свог штаба у Приштини да одустану од свих мера према Харадинају.

Према Роту разлог такве наредбе да се хапшењем "хероја борбе за ослобођење заправо не дода уље на ватру у ионако напетој ситуацији". После тог инцидента Харадинај је био склоњен у САД.

"За време његовог боравка у Америци Харадинај је похађао обуку и САД су му обећале да ће подржати његову политичку каријеру. Уколико Косово буде постало независно, он ће бити њихов кандидат", наводи Рот део из извештаја CIA.

Рот даље пише да је Харадинај када се вратио на Косово као штићеник САД формирао нову странку - Алијансу за будућност Косова.

У децембру 2004. године у складу са жељом САД, постао је председник владе Косова, а марту 2005. дао је оставку да би се предао хашком суду, али је већ у јуну пуштен на привремену слободу. Рот наводи да се главна тужитељка Карла дел Понте противила томе, међутим, Харадинај је пуштен под притиском Американаца.

Албанска мафија претња Европи

Новинар Јирген Рот, специјализован за питања организованог криминала, пренео је још 2005. године у свом тексту у "Велтвохеу" оцену немачке обавештајне службе БНД да су албански криминални кланови са Косова велика опасност за Европу.

Рот је тада закључио да документи које је цитирао чаме у дну фијока у западним канцеларијама. Може једино да се дода да их је швајцарски сенатор Дик Марти одатле извукао.

Камиони пуни хероина

"Велтвохе" је 2005. у тексту Јиргена Рота објавио делове из извештаја немачке обавештајне службе БНД-а у којем се каже да су нереди који су почели 17. марта 2004. године на Косову организовани на захтев мафије.

"За време нереда читави камиони натоварени хероином прелазили су границу без контроле, јер су полицајци УН и војници Кфора били исувише заузети сузбијањем нереда", пише у извештају. Нико, међутим, никад није ухапшен и суђен за све што се догодило.

Последица ове западне суздржаности у односу на криминалце на Косову је оно што данас сви полицајци и криминолози знају: албанско-косовски кланови представљају главну криминалну силу у западној Европи, а пре свега у Швајцарској, Италији и Немачкој.

(Вести)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер