Juropian Vestern Balkans: Izveštaj “Stanje demokratije u Srbiji 2020” - postavlja se pitanje da li je Srbija danas još uvek demokratska zemlja i da li se zbog toga udaljava od članstva u EU?

Centar savremene politike / European Western Balkans, u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“ koji sporovodi Beogradska otvorena škola (BOŠ) uz podršku Kraljevine Švedske, objavio je izveštaj iz senke „Stanje demokratije u Srbiji 2020“. Oslanjajući se na kriterijume za članstvo u EU iz Kopenhagena, kao i izveštaje Evropske komisije o državama kandidatima, „Stanje demokratije u Srbiji 2020“ pokriva pet oblasti: izbore, rad parlamenta, upravljanje, civilno društvo i slobodu izražavnja.

“Stanje demokratije u Srbiji 2020” četvrti je po redu godišnji izveštaj iz senke koji Centar savremene politike / EWB objavljuje na ovu temu, a pokriva period od 1. oktobra 2019. do 31. avgusta 2020. godine.

Kako se navodi u uvodu, ovogodišnji izveštaj odskače od prethodnih zahvaljujući značajnom broju ozbiljnih problema zbog kojih se opravdano može postaviti pitanje da li je Srbija danas još uvek demokratska zemlja, kao i da li se zbog toga udaljava od članstva u Evropskoj uniji.

Na ovogodišnjim izborima, kako se ističe u izveštaju, uočene su značajne neregularnosti, uključujući proces prikupljanja potpisa i rekordno poništavanje glasova, kao i promenu izbornih zakona u izbornoj godini. Sve ozbiljnije manjkavosti izbornog procesa iz prethodnih ciklusa, poput medijske neravnoteže i pritisaka na glasače, ponovo su se javile.

Pored toga što je većina opozicionih stranaka bojkotovala izbore, postoji sumnja da je vladajuća stranka zloupotrebila situaciju izazvanu pandemijom COVID-19, što je uključivalo nastavak kampanje tokom vanrednog stanja i ozbiljne navode o manipulaciji broja zaraženih i preminulih, naglašava se u izveštaju.

Kada je reč o stanju parlamentarizma u Srbiji, ono se dodatno se pogoršalo u prvoj polovini 2020, nesastajanjem Narodne skupštine skoro sve vreme vanrednog stanja, u veme kada se u gotovo svim zemljama Evrope našao način da glavna zakonodavna tela nastave sa radom. Takođe, 12. saziv Narodne skupštine nije osposobljen za rad  ni tri meseca nakon izbora, iako za to ne postoji nikakva objektivna prepreka. Ove činjenice dugoročno potkopavaju položaj Narodne skupštine Srbije kao ustavno ravnopravnog organa vlasti, stoji u izveštaju.

U izveštaju se takođe navodi da su kapaciteti sprovođenje procesa evropskih integracija bitno umanjeni s obzirom na to da je pozicija šefa pregovaračkog tima o pristupanju Srbije EU upražnjena već godinu dana. Ovaj postupak viđen je od strane pojedinih organizacija civilnog društva kao deo trenda napuštanja državne uprave od strane onih kadrova koji se bave evropskim integracijama zbog neadekvatnih uslova rada i političkih pritisaka.

Prostor za slobodno delovanje i razvoj organizacija civilnog društva (OCD) nastavlja trend sužavanja, navodi se u izveštaju, uzimajući u obzir zabeležene pritiske na istraživače, aktiviste i novinare, kampanje zastrašivanja i rušenja ugleda kroz delovanje vladinih nevladinih organizacija i izjave državnih zvaničnika. Posebno se ističe zahtev Uprave za sprečavanje pranja novca za uvid u  podatke o finansijskim transakcijama 37 organizacija i medija, kao i 20 pojedinaca, što je protumačeno kao oblik pritiska.

Konačno, proglašenje vanrednog stanja 15. marta 2020. koje je trajalo do 6. maja, predstavljalo je osnov za ograničavanje slobode izražavanja, navodi se u izveštaju. Ističe se kontroverzno hapšenje novinarke Ane Lalić, kao i kratkotrajna odluka Vlade Srbije da centralizuje tok informacija o pandemiji. Napominje sa da je usvojena nova Medijska strategija, ali i da su stručnjaci su upozorili da se bez izrade odgovarajućeg seta medijskih zakona koji bi podržali ciljeve Strategije, kao i njihove implementacije, ne može znati njen krajnji rezultat.

Celokupan tekst izveštaja dostupan je na sledećem linku: Stanje demokratije u Srbiji 2020.

(Juropian Vestern Balkans)