четвртак, 09. јул 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Канцеларија високог представника против Додика
Хроника

Канцеларија високог представника против Додика

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 02. децембар 2008.

Међународна заједница нас је научила да нико не може бити изнад закона, па ни њени службеници, изјавио је поводом подношења кривичне пријаве против првог заменика високог представника премијер РС

Бањалука, 1. децембра – На све оптужбе које су представници међународне заједнице упутили на његов рачун због подношења кривичне пријаве против првог заменика високог представника Рафија Грегоријана, премијер Републике Српске Милорад Додик је лаконски одговорио: „Међународна заједница нас је учинила и научила да нико не може бити изнад закона, па ни њени службеници.”

Због подношења кривичне пријаве против Грегоријана, Управни одбор Савета за примену мира је минулог викенда упозорио Додика да неће толерисати оспоравање овлашћења високог представника и његових службеника. Овај орган је, такође, оценио да је пријава против Грегоријана „покушај Владе Републике Српске да спречи Канцеларију високог представника у спровођењу њеног мандата”. Додик је узвратио да пријава није против међународне заједнице већ против Рафија Грегоријана као појединца, који лажним пријављивањем Владе Републике Српске за наводни криминал наноси штету њој, њеном премијеру и целој републици.

Размена тешких речи, па и оптужби, између Милорада Додика и Рафија Грегоријана, с краћим прекидима, траје дуже од године. Грегоријан се посебно замерио органима Републике Српске прошле године у новембру, када је на саслушању у америчком Конгресу изјавио да „Влада Републике Српске већ спрема листиће за референдум о независности”. У том контексту је спомињана и штампарија чији је власник Бранислав Ђурић, за коју се испоставило да не постоји.

То што је Уставни суд БиХ пресудио да су званичницима Републике Српске повређена људска права – првенствено право на фер поступак и одбрану – приликом смењивања од странке Канцеларије високог представника, за Рафија Грегоријана је неважна чињеница. То што нису имали право на одбрану и фер поступак, рекао је Грегоријан у марту ове године, „ни на који начин их не ослобађа одговорности”.

Грегоријан се пролетос састао са групом представника невладиних организација и неколицином новинара. На том састанку је разговарано о наводном криминалу Владе Републике Српске приликом приватизације Нафтне индустрије и „Телекома Српске”, изградњи републичког административног центра и аутопута Бањалука–Градишка. После састанка, одбијајући да говори о детаљима, први заменик високог представника је рекао да ће о свему што му је речено известити Савет за примену мира у БиХ.

У таквој одлуци нису га поколебали ни налази Главне службе ревизије јавног сектора Републике Српске, која у споменутим приватизацијама и изградњи Административног центра није нашла неправилности. Нису га нимало поколебали ни у одлуци да, условно речено, денунцира републичку извршну власт. Ово је тим пре чудније јер је познато да Главна служба ревизије важи за непоткупљиву, што је и доказала приликом раскринкавања злоупотреба учињених током адаптације Палате Републике Српске, примедбама на рад појединих министарстава и изградњу аутопута Бањалука–Градишка.

Грегоријан је, поводом бекства из затвора Радована Станковића, у септембру ове године писао републичком министру правде Џерарду Селману. У писму је, поред осталог, навео тезу да је Станковић можда пуштен да побегне. Неколико дана касније, Тужилаштво БиХ је саопштило да је подигло оптужнице против свих лица за која постоје докази да су помогли Станковићу да побегне са издржавања двадесетогодишње казне затвора. То, колико је познато, није било довољно да би се Грегоријан, бар куртоазно, извинио за паушалне оцене које је о овом случају изнео.

Да Рафија Грегоријана не обавезују ни пресуде Суда БиХ, показао је у случају бившег председника Републике и српског члана Председништва БиХ Мирка Шаровића. Иако је Суд БиХ, као неосноване, одбацио оптужбе да је он у мрежи помагача одбеглих хашких оптуженика, Грегоријан је прошле године у септембру рекао да је „Шаровићу место у затвору”.

Покушавајући да добијемо објашњење за овакво Грегоријаново понашање, од извора блиског међународним круговима сазнали смо да он покушава да се у Стејт департменту представи као једини заштитник интереса Америке у БиХ, поготово продору Руске Федерације у Републику Српску. „Грегоријанови напади на Републику Српску и премијера Милорада Додика појачали су се после одлуке Владе Републике Српске да Нафтну индустрију прода руској компанији 'Зарубежњефт' за 121 милион евра”, рекао нам је наш извор инсистирајући да остане анониман.

(Политика)

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер