Компаније "Халибартон" и "Бритиш петролеум" знале да ће нафтна платформа експлодирати

Компаније "Халибартон" и "Бритиш петролеум" (БП) знале су, недељама пре експлозије у Мексичком заливу, да је цементна смеса за обезбеђење извора нафте "Макондо" била хемијски нестабилна, али су и поред тога наставиле с послом, оценила је независна комисија која испитује тај инцидент. То је први званични налаз у истрази о одговорности за експлозију на нафтној платформи испред обала Луизијане, 20. априла, која је усмртила 11 радника и покренула највећу еколошку катрастрофу у америцкој историји.

У извештају Националне комисије за истицање нафте, коју је формирао председник Барак Обама, наводи се да је "Халибартон" спровео четири теста, од којих су барем три показала да та смеса цемента не испуњава стандарде.

Резултати барем једног од тих тестова, са исказаним лошим резултатима, предати су БП-у 8. марта, али их ни та компанија није узела у обзир.

Иако се у извештају не каже да је састав смесе једини, чак ни главни узрок експлозије, ту се јасно закључује да, да је цемент обавио свој посао и држао нафту и гас који су под високим притиском, до несреће не би ни дошло.

"Знали смо већ неко време да је цемент коришћен за обезбеђење тока производње и изоловање зоне угљених хидрата на дну (Мексичког залива) некако попустио", наводи се у извештају. "Цемент је морао да спречи угљене хидрате да уђу у извор".

"Халибартон" је једна од највећих компанија за пружање услуга нафтним компанијама. Последњи тест је спроведен 19. априла, дан пре експлозије. Том приликом су промењени услови тестирања и компанија је изгледа била задовољна резултатима, али о њима није обавестила БП.

"'Халибартон'" можда није имао, а БП сигурно није имао, резултате теста од 19. априла, што значи да су посао са цементом наставили без лабораторијских резултата који би говорили да ће смеша бити стабилна", закључује комисија.

Катастрофа у Мексичком заливу започела је експлозијом 20. априла на нафтној платформи "Дипвотер хорајзон" БП-а, 80 км испред обала Луизијане. Из извора "Макондо" на дубини од 1,5 км тада је почело неконтролисано истицање нафте које је, после неколико безуспешних покушаја, делимично стављено под контролу тек 4. јуна.

БП је тек 15. јула успео да на отвор постави ефикасан поклопац којим је у потпуности заустављено истицање нафте.

Најгрубље процене говоре да је из "Маконда" од априла до 15. јула истекло више од 200 милиона галона нафте.

(Вести)