петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Кризни штаб: Смањен је притисак на здравствени систем, број пацијената на интезивној нези и даље је велики, а који не могу брзо да се излече
Хроника

Кризни штаб: Смањен је притисак на здравствени систем, број пацијената на интезивној нези и даље је велики, а који не могу брзо да се излече

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 31. јул 2020.

У Србији је у последња 24 сата потврђено 339 нових случајева корона вируса, на основу 9.436 тестираних узорака. Преминуло је још осам особа а тренутно су на респиратору 162 особе, рекла је на конференцији за медије чланица кризног штаба в.д. директорка института "Батут" Верица Јовановић.

Од почетка епидемије у Србији су потврђена укупно 25.552 случаја корона вируса, а преминуле су 573 особе. Тестиране су укупно 668.984 особе, саопштила је Верица Јовановић и додала да је укупно 642 здравствена радника заражена коронавирусом. Од тог број, њих 74 је хоспитализовано.

Директор КЦ Србије Милика Ашанин рекао је да је број прегледа у ковид болницама смањен за 188 прегледа у односу на прошлу недељу а када је реч на све ковид амбуланте онда је број прегледа мањи за 315.

"Када је реч о структури прегледаних пацијената и даље је једна трећина прегледаних за хоспитализацију а они углавном имају пнеумоније и тај тренд мора да се одржи. Уравнотежује се број примљених и број отпуштених и нема више потребе да се отварају нови капацитети у Београду и чак примамо болеснике из унутрашњости", рекао је Ашанин.

Према његовим речима КЦ Србије одржава корак и у лечењу нековид пацијената.

"Примамо хитна стања али и хроничне болеснике који морају да буду примљени на лечење. Прегледа се око 500 пацијента дневно од којих се 50-70 прима на лечење. У поликлиници свакодневно се прегледа око 1.600 до 1.700 пацијената. Уз то се редовно примају онколошки пацијенти а обављају се и редовне дијализе", рекао је Ашанин.

Директор центра за реанимацију и анестезиологију КЦ Србије Небојша Лађевић каже да је у јединицама интезивне неге и даље велики број пацијената.

"И даље је велики број пацијената у јединицама интезивне неге а то значи да су то пацијенти  који не могу да се излече брзо и за које и даље предстоји дуга борба", рекао је Лађевић.

Верица Јовановић, в.д. директорка института "Батут" превентивна је и даље најважнија, ношење маски, социјална дистанца јер се никада не зна ко је преносилац вируса.

"Овај вирус није као остали и ствара тежу клиничку слику и дуже лечење што ствара оптерећење на цео здраствени систем. Због тога социјална дистанца, избегавања окупљања, посебно код младих, јер када је вирус присутан у популацији морају да се спроводе превентивне мере", рекла је Верица Јовановић.

Директорка института "Батут" каже да су задовољни начином и применом превентивних мера у домовима за старе, додајући да бројке показују да је тај део становништва озбиљно схватио потребу за применом мера.

Јовановићева је рекла да се епидемиолошта ситуација у тим институцијама прати како радом надлежног министарства, тако и надлежних здравствених служби.

Kризни штаб у континуитету разматра да ли ће бити или не уведена мера карантина или обавезног негативног ПЦР теста за стране држављане који долазе у Србију, као и Србе који се враћају из иностранства.

"Свакако узимамо у разматрање каква су правила у другим земљама који захтевају негативан ПЦР тест не старији од 72 сати од тренутка узимања бриса и то је услов у највећем делу земаља", рекла је Јовановић и подсетила и на препоруку Светске здраствене организације која каже да свака земља самостално одлучује о условима уласка на њену територију током пандемије.

Додала је да за улазак у Србију за сада не постоји никакав услов, али да се помно прати ситуација.

 Када је реч о превентивним мерама најбитније је самњење стреса и редован одмор.

"Када осетимо прве симптоме треба се јавити лекару да се утврди да ли има опасности од инфекције и тада се укључује терапија. Употреба антивирусне терапије и антибиотика на своју руку није препоручљиво", рекао је Лађевић.

(РТС, Б92)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер