Lideri Irana, Turske i Brazila postigli dogovor o iranskom nuklearnom programu

Posle razgovora u Teheranu u kojima su učestvovali lideri Irana, Turske i Brazila, Iran je prihvatio da šalje u inostranstvo deo svog niskoobogaćenog uranijuma na dalje obogaćivanje.

Iransko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da je Teheran spreman da u Tursku prebaci 1200 kilograma niskoobogaćenog uranijuma.

Iran će zauzvrat dobijati gorivo za nuklearni reaktor koji se, kako se navodi, koristi u istraživačke svrhe.

Sporazum su u Teheranu potpisali Mahmud Ahmadinežad, Redžep Taip Erdoan i Luis Injacio Lula da Silva.

Iranski predsednik je tom prilikom pozvao svetske lidere da otpočnu nove pregovore o iranskom nuklearnom programu, dok turske vlasti ističu da sada više nema potrebe da se Iranu nameću nove sankcije Ujedinjenih nacija.

Skepsa Zapada

Dopisnik BBC-ja iz Irana, trenutno u Londonu, ističe da su zapadne zemlje skeptične prema tom sporazumu, koji ne rešava ključni problem na koji se odnosi čitav niz rezolucija Saveta bezbednosti, a to je zahtev da Teheran u potpunosti obustavi svoj program obogaćivanja uranijuma.

Francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner istakao je da je u Savetu bezbednosti postignut napredak u pogledu jačanja sankcija protiv Irana. Nemačka vlada je, pak, saopštila da ništa ne može da nadomesti dogovor Irana i agencije UN za nuklearnu energiju, IAEA.

Dimitri Perikos, bivši direktor jednog od odeljenja IAEA, kaže za BBC da je važno analizirati detalje današnjeg sporazuma:

"Osnova sporazuma zapravo je ista kao i kod onog koji je trebalo da bude postignut u oktobru između Irana i Međunarodne agencije za atomsku energiju. Prema planu, Iran je trebalo da uranijum na obogaćivanje šalje u Rusiju. Potom bi se tako obogaćeni uranijum prebacivao u Francusku, na preradu u nuklearno gorivo. To gorivo bi najzad bilo vraćeno u Iran. Čitava stvar je, međutim, propala, jer je Iran zahtevao da se razmena niskoobogaćenog uranijuma i nuklearnog goriva izvrši na iranskoj teritoriji."

Iran je nedavno pokrenuo ozbiljnu diplomatsku ofanzivu protiv najavljenog pooštravanja sankcija, pa je iranski šef diplomatije posetio svih 15 zemalja članica Saveta bezbednosti.

BBC-jev diplomatski urednik napominje da su i Turska i Brazil trenutno u Savetu bezbednosti. Te dve zemlje su današnjim sporazumom sa Iranom dobile veći uticaj u okviru izvršnog tela svetske organizacije, kada se eventualno bude glasalo za ili protiv novih sankcija. Turska i Brazil ne bi mogli da izmene ishod glasanja, napominje naš dopisnik, ali bi - ako glasaju protiv - ugrozile jedinstvenost Saveta bezbednosti u pogledu sankcija, na čemu insistiraju Amerikanci.

VOA: Teheran pristao da Turska i Brazil obogaćuju iranski uranijum

Prema sporazumu postignutom sa Turskom i Brazilom, Iran bi trebalo da preda više od 1200 kilograma niskoobogaćenog uranijuma Turskoj, u zamenu za obogaćeno nuklearno gorivo pogodno za korišćenje u iranskom reaktoru za medicinska istraživanja.  U februaru, Međunarodna agencija za atomsku energiju je proračunala da Iran ima zalihu od 2065 kilograma niskoobogaćenog uranijuma.

Trenutno nije poznato gde bi bilo obavljeno dalje obogaćivanje iranskog uranijuma.

Šef iranske diplomatije, Manučer Motaki, saopštio je danas u Teheranu da će informaciju o postignutom dogovoru uputiti Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju do kraja ove nedelje.

“Detalji o razmeni biće opisani putem pisanog sporazuma i odgovarajućeg aranžmana između Irana i grupe u Beču, koji su obećali da će obezbediti 120 kilograma goriva potrebnog za nuklearni reaktor za medicinska istraživanja u Teheranu,” rekao je Motaki.

Ukoliko sporazum bude sproveden, to bi moglo da smanji pritisak za uvođenje četvrte runde sankcija Ujedinjenih nacija Iranu. SAD i druge zemlje su zabrinute da Iran nastoji da razvije nuklearno oružje, za čiju proizvodnju je potreban visokoobogaćen uranijum.  Iran to poriče, ističući da njegov nuklearni program ima isključivo mirnodopsku svrhu.

Okvir postignutog dogovora sličan je prošlogodišnjem predlogu Međunarodne agencije za atomsku energiju, osim što su u tom predlogu Rusija i Francuska imenovane kao zemlje koje je trebalo da obezbede pomenutu razmenu i obogaćivanje iranskog uranijuma.

Međunarodne sile se nadaju da bi iznošenjem uranijuma iz Irana dobile dovoljno vremena da privole Teheran da dozvoli punu inspekciju svog nuklearnog programa od strane Međunarodne agencije za atomsku energiju. Iran je u početku pristao na takav sporazum, ali je mesecima posle toga izražavao razne stepene predanosti dogovoru, predlažući alternativne opcije, uključujući obavljanje razmene nuklearnog materijala u samom Iranu.

Iran smatra Tursku i Brazil za prihvatljivije partnere delimično zbog toga što su se protivili zavođenju dodatnih sankcija. Najnoviji sporazum omogućava Iranu da odlučuje u koju zemlju će njegov uranijum biti izvezen.

(BBC, VOA)