Љубинка Милинчић: За разлику од неких других, Спутњик није писао оде Путину

Да ли је очекивала рат у Украјини или је и сама била изненађена, и како су те околности утицале на рад Спутњика у Србији, има ли редакција правила како се о неким темама пише, шта мисли о гашењу медија и у Русији и на Западу у подкасту „Бермудски троугао” говори главна у одговорна уредница Спутњика у Србији Љубинка Милинчић.

„Ионе земље које су Русији увеле санкције нису их увеле тамо где их боли, па дубоко верујем да би наша влада – и ако би увела те санкције, а мислим да неће – имала разумевања за медије. Јер је ово једина земља у Европи у којој се паралелно са Спутњиком емитује и Н1 и сви други”, каже за Бермудски троугао Љубинка Милинчић, главна и одговорна уредница Спутњика у Србији.

Гошћа петнаесте епизоде подкаста о медијима одговара на питања о граници између професионализма и државне политике земље коју представља, утицају који Русија има на српске медије, драконским казнама за руске новинаре и цензури у тој земљи, када Спутњик преузима вести западних агенција, зашто се пре емитовања вести у случају Буча чекао званичан став Русије, о селидби Срба на Телеграм и свом последњем разговору са Владимиром Путином.

„Нисам за то да се гасе медији. Али тако је постало нормално да се могу гасити руски медији, а да се у Русији не могу гасити руски медији. Ако сте финансирани из иностранства, као Новаја газета, то мора да се зна. Ако тај ко вас финансира има интерес супротан руском, онда ви не можете да радите у Русији. То су правила ратна. Да ли је неко можда реаговао што су сви опозициони медији и партије угашене у Украјини, тој омиљеној демократској земљи данас?”

Милинчићева, која за себе каже да је „проруски и пропутиновски оријентисана”, објашњава ко контролише њен рад и тврди да не постоје директиве из Москве о извештавању о сукобу у Украјини и да се израз „специјална операција” користи, јер „Спутњик постоји да би показао руски поглед на свет”.

„Нисам имала информацију о томе шта ће се догодити 24. фебруара, знам да ми нећете веровати. А од тога дана мене из Русије нико није позвао да ми каже какав је став Русије и чега се морам држати. Наравно, ја знам који је став Русије и држим га се, али никакве савете ни наређење нисам примила. Мислим да се наши новинари слажу с тим погледом. Свако има право и да се не слаже, али му је најбоље да онда ту не ради.”

(РТС)