четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Лука Мишетић, адвокат Анте Готовине: Није ме изненадила оптужница Србије. Хаг је већ истраживао бомбардовање избегличке колоне током „Олује“ и закључио да „нема доказа ко је уопште пуцао“. Одакле сада Србији нови докази?
Хроника

Лука Мишетић, адвокат Анте Готовине: Није ме изненадила оптужница Србије. Хаг је већ истраживао бомбардовање избегличке колоне током „Олује“ и закључио да „нема доказа ко је уопште пуцао“. Одакле сада Србији нови докази?

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 28. мај 2022.

Лука Мишетић, адвокат који је пред Хаашким судом бранио Анте Готовину, рекао је за загребачки Дневник Н1 да га није изненадила оптужница Србије за бомбардовање избегличке колоне у акцији Олуја, али је истакао да не зна који су то докази који поткрепљују сумњу и одакле они Србији.

„Не могу бити изненађен потезима тужилаштва Србије, али у овом случају нисам видео квалитетне доказе који поткрепљују основану сумњу на ратни злочин“, рекао је Мишетић за Н1 Загреб.

Он додаје да се и Хаг бавио тим предметом и истраживао га у склопу истраге о акцији Олуја.

"Узели су изјаве сведока, неки су сведочили у предмету Готовина због чега смо ми као његови браниоци детаљно истражили случај и дошли до закључка као и Хашко тужилаштво, а то је да нема доказа ко је уопште пуцао по тој колони, разна су сведочења. Други проблем је што се не зна шта су они, који су пуцали, циљали јер су у колони били измешани војска и цивили. Сад је питање како је могуће да је Србија имала бољи приступ доказном материјалу и интерним документима и сведоцима с хрватске стране од Хашког тужилаштва које је имало приступ архивима Хрватске, Србије и БиХ и није било тог закључка", рекао је Мишетић.

Додаје да је организација "Хјуман рајтс воч" (ХРW) имала приступ избеглицама у Србији и од њих узела изјаве одмах после Олује. Како каже, у тим изјавама је јасно стајало да се у колони поред избеглица налазила војска и тешко наоружање.

"ХРW је закључио да треба истрага на шта су конкретно циљали они који су пуцали у близини колоне. Ако постоје докази да је пилот с намером пуцао у цивиле, то је ратни злочин за процесуирање, али ни ХРW ни тужилаштва БиХ, ни Хрватске, ни Хага у 20 година нису нашли доказе о таквој намери хрватских пилота, ако су они пуцали. Изненађен сам што Србија сад тврди да имају бољи приступ информацијама о намери хрватских пилота од хашког тужилаштва", додаје адвокат.

Тужилаштво БиХ тврди да предмет постоји, али да се с њим није ништа радило због недостатка доказа.

"Могуће да није постојала сарадња између БиХ и Хрватске. Нема ми логике ако тужилаштво БиХ има отворен предмет дуго и закључило је да не може подићи оптужницу, а догодило се на њиховој територији, сумњам да постоји боља сарадња тужилаштва Србије и Хрватске по овом питању. Који су то докази које Србија тврди да има док БиХ и Хрватска немају? Таквих доказа у 25 година није било, сад је на њима да објаве шта су нашли да нико други није могао наћи", понавља Мишетић.

Упитан доће ли хрватским пилотима бити ограничена слобода кретања, он објашњава да Хрватска има право да уложи вето уколико Србија затражи интерполову потерницу.

"Треба видети како ће хрватско тужилаштво реаговати, али што се тиче могуће потернице коју би Србија могла да изда, Интерпол је због манипулација са системом променио правило да једна држава не може користити појам универзалне надлежности да би оптуживала па издавала Интерполове потернице против држављана других земаља. Ако Интерпол обавести Хрватску да је стигао захтев за потерницом из Србије, Хрватска има право да изврши вето на захтев Србије. Претпостављам да ће Хрватска одбити захтев. А како Србија није чланица Европске уније, не може се издати ни европски налог за хапшење, па не би требало бити ограничења кретања", казао је адвокат.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер