Лука Радоњић: Да ли систем полтрона сам, или по наредби, покушава да стиша скандирање на стадиону

Септембра 2000. био сам на мечу Партизан - Порто (1:1). Кад је са трибина почело одбројавање, мислио сам да ћу присуствовати некој кореографији какву сам гледао у спортским часописима које смо тих година сакупљали, али умјесто тога услиједило је нешто много упечатљивије: читав стадион је скандирао “Спаси Србију и убиј се, Слободане, Слободане”.

Био сам и ја као средњошколац против Милошевића, али не у тој мјери да га пјесмом позивам на што год. Штавише, код нас у ЦГ је постојала некаква подјела за и против Слоба, али потпуно споредна у односу на Мило - Момир. Ја сам, рецимо, био за Момира а против Милошевића (да, било нас је и таквих). Али је са обје стране постојала сагласност у једном: и једни и други Слоба су држали за храброг лика. Тад се црногорство још увијек триповало на храброст. Елем, био сам мало изненађен - читав стадион на ногама, све са чичом чији је штап на који се претходно ослањао одједном више личио на диригентску палицу а мање на штап. Један град, један глас, једна порука. Тако ваљда изгледа кад Србија устане, или што год. Миљан ми је укратко објаснио контекст и почео сам да капирам и наратив и снагу коју је наратив имао. Касније сам читао и гледао - то је било присутно и на другим стадионима. Ипак, ни тај меч, ни остали мечеви - нису били прекидани. Ни трајно, ни привремено.

Милошевић је отишао, дошао је Тадић који је добио сличну пјесму: “Спаси Србију и убиј се, Тадићу Борисе”. А мечеви су трајали, без прекида због пјесме и поруке. Послије Тадића, стигао је Вучић. Њега је пјесма прихватила нешто другачије: “Вучићу педеру, издао си Србију”. Ипак, мечеви су трајали… до недавно. А сад... свако мало кад читам извјештаје са мечева српске лиге јер ми се више чита о српском лигашком фудбалу него што ми се гледа, наилазим на вијести - меч је кратко прекинут због скандирања против предсједника државе, против предсједника фудбалског савеза, и тако то. А видим да тога није поштеђен био ни дерби. Меч је, каже, кратко прекинут, због скандирања против предсједника ФСС, извјесног Кокезе. Пази, није скандирано против Милоша Обилића или Живојина Мишића, него некаквог Кокезе. А читам у коментарима и због скандирања Вучићу. И због тога прекид? Ужасно. И није најгори могући моменат варијанта да такво што тражи Вучић лично. Још је горе ако је систем полтрона почео увелико да ради сам од себе. И да буде предусретљив према господару, чак и у смјеру стишавања нечега што је немогуће и недопустиво стишати - фудбалског стадиона.