Мађарска није послушала ММФ и ЕУ и одбила захтев да још "стегне каиш"

Влада Мађарске није послушала ММФ и Европску унију и одбила је захтев да још "стегне каиш". У Будимпешти кажу да сопственим снагама хоће да оживе привреду, јер међународни кредитори немају ефикасну терапију.

За разлику од румунске владе, која је послушала ММФ и Европску унију и применила строге мере штедње, мађарска влада одбила је захтев да још "стегне каиш".

Изјаве Михаља Варге и Атиле Ројаша

У Будимпешти кажу да сопственим снагама хоће да оживе привреду, јер међународни кредитори немају ефикасну терапију. Опозиција оптужује владу за економски авантуризам, јер се одриче финансијске сигурности, иако има огромни јавни дуг.

Аналитичати кажу да "не" из Будимпеште избија ММФ-у и Европској унији адуте када постављају строге захтеве пред друге земље.

Мађарска влада одлучила је да више не "гута пилуле" ММФ-а, о коме његов генерални директор Доминик Штрос Кан говори као о "лекару за болесне економије, који понекад преписује и горке лекове".

Уговор о кредиту од 20 милијарди евра, који је пре две године спасао Мађарску банкрота, истиче у октобру, а да није до краја искоришћен. Будимпешта се одлучила за сопствени економски програм. У кабинету премијера Виктора Орбана то зову и патриотском економском политиком.

"Желимо да вратимо економски суверенитет и сами доносимо одлуке. Хоћемо да становништво разуме да привреда расте захваљујући одлукама владе, а не од кредита из иностранства", рекао је државни секретар у влади Мађарске Михаљ Варга.

Иако су замрзнуте плате у јавном сектору, смањене пензије и повећани порези, међународни кредитори тражили су да се још штеди, јер је услов да се буџетски мањак смањи на 3,8 одсто.

Процењује се да је он, за сада, 4,1 одсто бруто домаћег производа. Јавни дуг је највећи међу централноевропским земљама, 78,3 одсто, а незапосленост 10,8 одсто.

Влади се замера и то што је увела нови порез банкама, који треба да јој донесе око 700 милиона евра. Кажу, порез угрожава економски раст, што и Будимпешта наводи као највећи проблем. Чак ни у пољопривреди, не иде све како треба.

Председник Пољопривредне коморе Мађарске Атила Ројаш рекао је да су страни ланци супермаркета преплавили мађарско тржиште јефтиним производима, који се много боље рекламирају од домаћих производа.

"Према прописима Европске уније, не можемо да захтевамо од њих да продају искључиво наше производе. Једино што смо успели да урадимо да бисмо избегли да мађарски произвођачи буду уништени јесте то што смо прогурали закон који их обавезује да на полицама имају бар 30 одсто домаћих производа", рекао је Ројаш.

Мађарска има проблема и са презадуженошћу грађана. Према неким проценама, 700.000 Мађара више није у стању да плаћа рате, па је почетком јуна забрањено давање кредита у девизама.