Марк Вајсброт: Лоша политика ЕУ према Грчкој погоршала ситуацију

„Продужена дубока рецесија у Грчкој, са стопом незапослености од скоро 21 одсто, резултат је лоше политике ЕУ, а не дужничке кризе. Све док ЕУ не промени своју политику или Грчка напусти еврозону или обустави плаћање дуга, не видим могућност економског опоравка те земље.“

Упркос усвојеном плану Европске уније о помоћи Грчкој, какве су шансе за оживљавање грчке привреде? То питање у разговору за Глас Америке размотрио је кодиректор Центра за економска и политичка истраживања, Марк Вајсброт.

Вајсброт: “У овом моменту грчка економија је у петој години рецесије и њена производња је смањена за 15 одсто, што представља огроман губитак и пореди се са најозбиљнијим финансијским кризама у последње време. Грчка је у оваквој ситуацији због пада своје економије, уместо њене експанзије, а томе су допринели Европска централна банка, Европска комисија и Међународни монетарни фонд, који одлучују о економској политици грчке владе од маја 2010. године. Ове институције приморавају грчку владу да стеже своју економију док је у рецесији, што погоршава економско стање у земљи. Дакле, све док ЕУ не промени своју политику или Грчка напусти еврозону или обустави плаћање дуга, не видим могућност економског опоравка те земље.“

Глас Америке: У којој мери су догађаји у Грчкој индикација економских и политичких проблема у ЕУ?

- „Продужена дубока рецесија у Грчкој, са стопом незапослености од скоро 21 одсто, што је рекорд за Грчку, резултат је лоше политике ЕУ, а не дужничке кризе. Грчка дужничка криза је могла да буде решена када је потписан први споразум са ММФ-ом 2010. али то тада није учињено и ситуација се знатно погоршала, што значи да европске институције нису имале прави приступ или програм за решавање тог проблема, посебно Европска централна банка. Да је ЕУ желела да помогне Грчкој то је могло врло лако да се учини, имајући на уму да је Грчка мала земља, на чију економију отпада само три одсто производње земаља еврозоне. Европске институције су у децембру прошле године позајмиле банкарском сектору 638 милијарди долара и обећале практично неограничен приступ средствима уз каматну стопу од један одсто за период од три године. Зашто се тако нешто није могло понудити и Грчкој?“

Глас Америке: Какве су алтернативе и европска стратегија за решење ове кризе?

- „Грчкој се једноставно морају отписати дугови који би могли да значајно растерете ту земљу, што се не чини. Европске институције кажу да ће до 2020. Грчка имати дуг од 120 одсто свог бруто националног производа, али погледајте нека поверљива документа европских министара финансија, обелодањена прошле недеље, која кажу да то неће бити тако и да ће ситуација бити много гора. Другим речима, европске институције су притерале Грчку уза зид и уместо да Атини понуде стимулативне програме и зајмове по врло ниској каматној стопи да би економија оживела, оне раде супротно и уствари стимулишу кризу.“

(ВОА)