петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Марко Чадеж: За десетак дана биће припремљен "озбиљан пакет подршке" привреди која трпи последице ванредног стања
Хроника

Марко Чадеж: За десетак дана биће припремљен "озбиљан пакет подршке" привреди која трпи последице ванредног стања

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 25. март 2020.

 Председник Привредне коморе Србије (ПКС) Марко Чадеж најавио је да ће за десетак дана бити припремљен "озбиљан пакет подршке" привреди која трпи последице ванредног стања услед епидемије корана вируса.

"У жељи да компанијама у томе помогнемо, а држави да олакшамо у управљању кризом, ПКС је, на основу препорука репрезентативних компанија и мишлјења реномираних консултантских кућа, Влади доставила свој предлог приоритетних мера. У комуникацији са председником Републике, Владом Србије, надлежним министарствима радимо на разради тих мера да бисмо за десетак дана, дошли до озбиљног пакета подршке који ће бити најбољи одговори на потребе приватног сектора", рекао је Чадеж за Блиц.

Додао је да "битка која нам предстоји јесте битка за очување ликвидности посебно најосетљивијих и најмногобројнијих микро малих и средњих предузећа и предузетника и борба за очување радних места".

"Колико у томе будемо успешни, колико брзо будемо правовремено и на прави начин реаговали данас, колико сада будемо сачували економску базу, толико ћемо сутра, када ово прође, имати чвршћу основу и веће шансе за релативно брз опоравак", оценио је Чадеж. Навео је да после мера које је усвојила Народна банка Србије, сада долазе на ред мере државне интервенције које су из домена фискалне политике.

"Наш, односно став привреде је да би у том пакету требало да буде бар три сета мера: оне које ће донети послодавцима пореско растерећење, затим покриће дела трошкова из државних фондова за накнаде зарада запослених (посебно обавеза према запосленима који због смањења обима послова не раде и оболелих) као и повољне кредите за ликвидност компанија", рекао је Чадеж.

 

Указао је да се на уобличавању тих мера ради са превасходним циљем да се сачува што више компанија, да што више фабрика настави да ради, да што мање људи изгуби посао.

"Терет ове кризе мораће да поднесу сви – и држава и банке и привреда и на крају итекако ће га осетити и запослени. Глобална економска криза изазвана коронавирусом значајно је другачија од финансијске кризе из 2008. године. Овога пута се банкарски сектор и велики привредни системи и у свету још добро држе – ликвидни су и уз очување ликвидности банака и великих компанија, проблем, чије решавање и ми циљамо, заправо је у дворишту малог бизниса", рекао је Чадеж.

Додао је да се са Удружењем банака и Владом разговара о креирању адекватне кредитне гарантне шеме за подршку привреди, како би и банке и држава заједно преузеле и поделиле разуман ризик подршке и кредитирања компанија. На питање који сектори сада трпе највећу штету он је рекао нема те компаније и привредне гране која директно или индиректно, више или мање већ није осетила кризу.

"На удару су се прво и до сада највише нашли туризам, чији је бизнис и у свету и код нас потпуно стао, угоститељство, путнички саобраћај и мали услужни бизниси. Са ширењем заразе и увођењем ванредних мера свих држава ради заштите својих граница и становништва, почела је значајно да трпи и прерађивачка индустрија", казао је Чадеж.

Како је истакао, највећу подршку у овом тренутку моћи ће да рачунају они који су претрпели навећи удар у првом таласу, који немају избора ни могућности да се сами сналазе, чији бизнис је епидемија потпуно зауставила, као што су туризам и сервиси који сада не раде, али и други сектори који су погођени, а од којих зависи даље функционисање целе економије.

Чадеж је апеловао на привреднике, ма колико им данас било тешко, да, у складу са могућностима, искажу максималну солидарност и заједништво и према заједници и према запосленима и међусобно, да сачувају пословне везе зарад превазилажења актуелних проблема и што бржег опоравка у месецима који долазе.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер