Meksiko objavio da će, ako ga on zatraži, ponuditi azil Evo Moralesu; Lideri Kube, Argentine, Meksika i Venecuele osudili državni udar u Boliviji

Evo Morales više nije predsednik Bolivije. Ostavku je podneo na zahtev šefa oružanih snaga Vilijamsa Kalimana, koji je tražio od njega da odustane od četvrtog predsedničkog mandata i time omogući da se u zemlji vrate mir i stabilnost.

Prethodnih dana talas žestokih protesta, u kojima je poginulo troje, a ranjeno više od 300 ljudi, koji je zapljusnuo Boliviju zbog spornih rezultata oktobarskih izbora nije naterao Moralesa da tako lako odustane od funkcije, kao „molba“ vojnog vrha.

Prema rečima Moralesa, u Boliviji je izvršen državni udar, a kako je naveo, postoje glasine da se sprema i njegovo hapšenje. „Izveštavam bolivijski narod i svet da je jedan policajac javno objavio da ima uputstva za sprovođenje protivpravne naredbe o mom hapšenju. Osim toga, nasilne grupe su provalile u moj dom“, objavio je Morales na Tviteru. Iz policije, međutim, sve demantuju i tvrde da su u pitanju „lažne vesti“.

U reakcijama levičarskih čelnika u Latinskoj Americi – lidera Venecuele, Argentine i Meksika – osuđuje se „državni udar“ u Boliviji. Solidarnost sa Moralesom izrazila je i kubanska vlada. „Desnica je ovim nasilnim i kukavičkim državnim udarom napala demokratiju u Boliviji. Oštro osuđujemo udar“, napisao je kubanski predsednik Migel Diaz-Kanel na Tviteru. On je pozvao svet da se „mobiliše za Evov život i slobodu“. Meksički predsednik Manuel Lopez Obrador rekao je da njegova zemlja „prepoznaje odgovoran odnos predsednika Moralesa, koji je podneo ostavku radije nego da ljude izloži nasilju“. Meksiko je objavio da će, ako ga on zatraži, Moralesu ponuditi azil.

Argentinski predsednik Alberto Fernandez i njegov venecuelski kolega Nikolas Maduro osudili su „udar“ u Boliviji nakon ostavke Moralesa. „Kategorički osuđujemo državni udar protiv našeg brata, predsednika Eva Moralesa“, napisao je Maduro na Tviteru. Rusija je optužila opoziciju u Boliviji da je izazvala talas nasilja u zemlji i da je zalaganje vlasti za dijalog poništeno orkestriranim državnim udarom. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova objavilo je da je uznemireno događajima u Boliviji i pozvalo sve političke strane da pokažu zdrav razum i postupaju odgovorno.

Ostavka Moralesa je, sa druge strane, izazvala oduševljenje na ulicama Bolivije, gde su više od mesec dana trajali protesti. Demonstranti su spalili kovčeg sa imenom Moralesa usred La Paza, nekoliko sati nakon što je objavio da više neće biti predsednik zemlje.

Karlos Mesa, drugi kandidat na spornim izborima, napisao je na Tviteru: „Nikad neću zaboraviti ovaj jedinstveni dan. Kraj tiranije. Zahvalan sam zbog ove istorijske lekcije“. Sem Moralesa, ostavku je podneo i predsednik parlamenta Viktor Bord, pošto su demonstranti zapalili njegovu kuću, i još dvojica ministara. Ostavka Moralesa i njegovog potpredsednika Alvara Garsije Linera ostavila je politički vakum u Boliviji i nije poznato ko će preuzeti kormilo zemlje do rezultata novih izbora. Prema bolivijskom zakonu, u odsustvu predsednika i potpredsednika, šefu Senata pripada privremeno obavljanje funkciju.

Međutim, predsednica Senata Adriana Salvatiera takođe je kasno u nedelju podnela ostavku. Očekuje se da se na sednici poslanika postigne dogovor o formiranju privremene komisije ili imenuje poslanik koji bi imao privremenu administrativnu kontrolu nad zemljom, prenosi Rojters.

(Danas)

Videti još: Bolivija: Predsednik Evo Morales podneo ostavku