Метју Палмер: Преговори Србије и Косова треба да буду озбиљнији и да доведу до свеобухватног споразума о нормализацији односа, идеално би било да то буде на основу узајамног признања: Русија жели Западни Балкан заснован на нередима

 Специјални изасланик САД-а за Запади Балкан Метју Палмер изјавио је да је уверен да споразум између Београда и Приштине може бити постигнут.

"Један од наших примарних циљева је да подржимо формирање владе на Косову која је посвећена дијалогу, што значи суспендовање тарифа и враћање на преговарачки сто", рекао је он у интервјуу за РТЦГ.

Он каже да би преговори требало да буду озбиљнији и да доведу до свеобухватног споразума о нормализацији односа између Београда и Приштине.

"Идеално би било да то буде на основу узајамног признања. Једном када се две стране врате за преговарачки сто бићемо тамо као партнери у потрази за споразумом који ће бити прихватљив за све, трајан и фер и који ће помоћи Србији на путу ка ЕУ", казао је он.

Он је додао и да је за читав регион важно да се то питање реши, али и да не верује да размирице између Београда и Приштине могу утицати на европски пут осталих земаља.

Палмер је казао да су "Руси на снази на Западном Балкану", а да САД има суштински различит поглед на регион у односу на Русију.

"Западни Балкан видимо као члана породице западних земаља, интегрисаних у евроатланским институцијама, као земље у којима се сарађује на основу правила и норми. Руси су показали да желе регион заснован на нередима и на неповерењу. Мислим да смо то најјасније видели у Црној Гори када су Руси подржали државни удар 2016. године који је био нечувен потез како би се Црна Гора спречила да иде ка НАТО-у и Западу", рекао је он.

Упитан да ли мисли да је могуће да се тако нешто поново догоди, Палмер је рекао да нема ниједну информацију која би га могла навести да верује да се тако нешто може поновити.

"Ипак не мислим да су Руси завршили са настојањима да праве проблеме у Црној Гори и на Западном Балкану и то видимо у целом региону", рекао је он.

Палмер је рекао да је децембар реалан, али амбициозан циљ да Северна Македонија постане чланица НАТО-а.

"Остао је један број чланица које треба да ратификују протокол о приступању, укључујући и САД. То захтева интерну процедуру у Сенату и ми се надамо да ће све то бити завршено до децембра. Уколико се све то не догоди, онда ће поставити неки други датум, за неколико месеци. Уверен сам, међутим, да ће Северна Македонија ускоро постати 30. чланица НАТО-а", рекао је он.

На питање како види будућност Босне и Херцеговине, он је рекао да верује да се договор о фомирању нове владе може брзо постићи у Сарајеву.

Специјални изасланик САД-а за Западни Балкан верује и да ће власт и опозиција у Црној Гори постићи договор око изборних услова и да ће опозиција учествовати на изборима у октобру наредне године.

"Ја се надам да се може постићи напредак. На жалост, опозиција не учествује у раду парламента који је темељна институција и репрезент демократије. Важно је да схвате ту одговорност и да се врате у парламент и да заступају интересе грађана који су им дали поверење, што је пре могуће", рекао је он.

Он је казао и да САД дели мишљење ЕУ из последњег извешатаја када је реч о реформама које је спровела Црна Гора.

"Црна Гора је направила значајан напредак, али мораће да уради много више, посебно у областима слободе медија и владавине права. Желели би да видимо успешне судске поступке против оних који су извршили нападе на новинаре, међу којима је и Оливера Лакић која је добитница међународне награде", казао је он.

Како је додао, САД желе да виде деполитизацију Савета РТЦГ.

"Све ово је важно за ЕУ, како би испунила међународне стандарде и квалификовала се за чланство у ЕУ", навео је он.

Према његовим речима, за Црну Гору је посебно важно да направи напредак у поглављима 23 и 24 који се фокусирају на владавину права, како би затварала поглавља које је отворила на путу ка ЕУ.

Палмер је поновио да је његова посета важна порука региону да уколико раде напорно и спроводе реформе могу да иду напред.

Палмер је данас у Подгорици разговарао са црногорским председником и премијером, Милом Ђукановићем и Душком Марковићем.

(Танјуг)