Početna strana > Hronika > Mihail Gorbačov za „Figaro“: Berlinski zid je morao da padne, nezadovoljstvo naroda režimom bilo je masovno i duboko
Hronika

Mihail Gorbačov za „Figaro“: Berlinski zid je morao da padne, nezadovoljstvo naroda režimom bilo je masovno i duboko

PDF Štampa El. pošta
subota, 09. novembar 2019.

Bivši predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov preneo je u intervjuu za francuski „Figaro“ svoja sećanja u vezi sa padom Berlinskog zida u noći između 9. i 10. novembra 1989. godine.

Tadašnji sovjetski predsednik je tek ujutru saznao šta se dogodilo i, iako prve informacije nisu davale potpunu predstavu o onome što se dogodilo, bilo je jasno da je to „nešto interesantno“ i „da će imati veoma ozbiljne posledice“.

Gorbačov naglašava da taj događaj nije bio neočekivan: nekoliko sedmica ranije, tokom obeležavanja 40. godišnjice Nemačke Demokratske Republike, on se uverio u to da je „nezadovoljstvo naroda režimom masovno i duboko“.

Na zasedanju Politbiroa svi su „apsolutno jednoglasno“ odlučili da ne može biti ni govora o primeni sile, a sovjetskoj vojsci je bilo komandovano da ne napušta svoje položaje.

„Cilj sovjetskog rukovodstva bio je miran razvoj događaja, u kojem bi bili uzeti u obzir interesi Sovjetskog Saveza i bezbednosti u Evropi“, naveo je Gorbačov, uz ocenu da je to bila jedina ispravna odluka.

Prema njegovim rečima, „upravo tako i treba da se odvijaju događaji u zemlji u kojoj odluke donosi odgovorno političko rukovodstvo“.

Bivši sovjetski predsednik je naveo da su povlačenje sovjetske vojske iz Avganistana i reakcija sovjetske vlade na događaje u Istočnoj Evropi bili nagoveštaji nove politike, čiji je glavni cilj bio sloboda izbora.

Pod uticajem perestrojke, počele su promene koje su sazrevale decenijama, a susedne i prijateljske zemlje, kako je rekao Gorbačov, dobile su prava i slobode koje su već imali građani u Sovjetskom Savezu.

On odbacuje zamerke da je predao Istočnu Evropu.

„A kome sam je predao? Poljsku Poljacima, Mađarsku Mađarima, a Čehoslovačku Česima i Poljacima“, naveo je bivši sovjetski predsednik.

Ujedinjenje Nemačke je bilo neizbežno

Ujedinjenje Nemačke je, prema njegovom mišljenju, bilo neizbežno. Nemci su teško preživljavali podeljenost, zid je uništavao ljudske sudbine i porodice.

„Sa istorijske tačke gledišta to je bilo neminovno“, smatra bivši sovjetski predsednik, ali dodaje da, pošto niko nije mogao da predskaže da će zid pasti tako brzo, proces ujedinjenja nije mogao biti jednostavan.

Za mnoge nemačke susede to je bilo psihološko iskušenje: „Ratne rane su zarasle, ali sećanje na njih nije nestalo“. Jačanje Nemačke uznemirilo je Fransoa Miterana, Margaret Tačer i Mihaila Gorbačova i zbog toga što je to moglo dovesti do narušavanja ravnoteže u sferi bezbednosti u Evropi. Zbog toga je bilo važno dogovoriti se o nepovredivosti granica i principa koji regulišu međudržavne odnose.

Gorbačov je, međutim, naglasio da ne treba povezivati pad Berlinskog zida i raspad Sovjetskog Saveza, koji je, prema njegovom mišljenju, rezultat unutrašnjih procesa u zemlji.

Gorbačov kaže da se do kraja borio za jedinstvenu državu i da je ona možda mogla biti i sačuvana da nije bilo puča 1991. godine, koji su pokrenuli protivnici perestrojke, kao i potonjih neodgovornih dejstava rukovodilaca „koji su bukvalno rasturili zemlju“.

Rusija se ne može objasniti primitivnim formulama

Na pitanje francuskog novinara da li je „autoritarnost“ današnje Rusije „korak nazad ili zamršena evolucija“, Gorbačov je negodovao i naglasio da se ne slaže sa samim pitanjem.

„Ne treba uprošćavati i svoditi složenu rusku realnost na primitivne formule“, naglasio je političar.

On je naveo da se ne sme idealizovati situacija, ali da je on u svojim izjavama od pre 20 ili 30 godina uvek govorio o tome da ruski „put ka demokratiji neće biti lak i da će za to biti potrebne godine, pa čak i decenije“.

U Rusiji se sada, prema njegovim rečima, događaju promene, pojavilo se civilno društvo, ljudi su počeli da brane svoja prava, a politički sistem se prilagođava zahtevima građana.

„Ruskim vlastima je sada prioritet stabilnost — ona je važna za većinu Rusa“, kaže Gorbačov, ali smatra da neophodnost razvoja i napretka pred vlast stavljaju težak zadatak da ih ostvari, a da ne sklizne u haos.

Govoreći o odnosima Rusije i Zapada, Gorbačov je naveo da je novi hladni rat moguće izbeći, ali da je za to neophodan dijalog koji pokušavaju da uspostave svetski lideri.

Podrška Makronu i Putinu

Sa velikim interesovanjem je, kako kaže, pročitao govor francuskog predsednika Emanuela Makrona pred francuskim diplomatama i slaže se nekim njegovim idejama.

Gorbačov smatra da je jedna od ključnih Makronovih ideja misao da Rusiju treba smatrati evropskom zemljom bez koje se ne mogu izgraditi poverenje i bezbednost u Evropi.

Na molbu novinara „Figaroa“ da kaže kako se odnosi prema aktuelnom predsedniku Rusije, Gorbačov je podsetio na to da je Vladimir Putin došao na vlast kada je zemlja bila oslabljena i u stanju političkog haosa, usled ekonomskih neuspeha.

Novi predsednik je, prema njegovim rečima, uspeo da prevlada krizu i da ga zbog toga stanovništvo veoma ceni.

Rusija na čelu sa Putinom je, dodao je Gorbačov, izabrala politiku višepolarnog sveta.

„Putin priznaje ulogu Zapada u svetskoj politici i ekonomiji, spreman je za saradnju“, rekao je Gorbačov i naglasio da pokušaji ruskog predsednika da počne dijalog nisu kako treba shvaćeni na Zapadu, kome „kompleks pobednika“ ne dozvoljava da ispravno reaguje.

Gorbačov je dodao da se nada da će Putin „izabrati demokratiju i širenje političkih i ekonomskih mogućnosti“, pošto je društvo već spremno za takve promene i može da ima koristi od njih.

(Sputnjik)