четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милан Ћулибрк: Власт сваке године говори о „светлој будућности“ - проблем је што су садашњост и прошлост тамне; Крушик је као државна фирма, само на основу посла који је препустио приватницима, могао да инкасира 11 милиона евра
Хроника

Милан Ћулибрк: Власт сваке године говори о „светлој будућности“ - проблем је што су садашњост и прошлост тамне; Крушик је као државна фирма, само на основу посла који је препустио приватницима, могао да инкасира 11 милиона евра

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 10. новембар 2019.

Сваке године власт користи исте флоскуле да је буџет развојни и да је економска политика стабилизована, стално се говори о будућем расту и светлој будућности, "само је проблем што су нам садашњост и прошлост прилично тамне", изјавио је у интервјуу ФоНету главни и одговорни уредник недељника НИН Милан Ћулибрк.

Осврћући се на изјаву министра Синише Малог да се буџетом за следећу годину "отвара нова страница у економском развоју", Ћулибрк је у серијалу Квака 23 указао да је предлог буџета "уобичајен и мање више исти као и претходних година".

Како је рекао новинарки Даници Вученић, ефекти буџета ће бити слични као до сада, с том разликом што је он и предизборног карактера, што се види на примеру повећања плата и пензија".

"Ако усвајате развојни буџет, с обзиром да су и приходи и расходи већи него за 2019.годину, онда би и издаци за инвестиције за наредну годину морали бити много већи", напоменуо је Ћулибрк.

Он је подсетио да су претходних година капиталне инвестиције биле у проблему, јер пројекти нису били реализовани, "или их нисмо имали или смо новац трошили неефикасно".

"Ако се плате у јавном сектору повећавају измедју осам и 15 одсто, да се задовољио критеријум развоја капитални издаци би морали да буду повећани бар за 20 одсто, овако имамо само повећање текуће потрошње", рекао је Ћулибрк, који сматра да будђет није развојни.

Он је објаснио да представници власти говоре о развоју, јер сматрају да ће "повећање плата и пензија довести до веће тражње, па ће онда домаћа предузећа да производе више, па ће самим тим бити већи привредни раст".

На зачељу земаља централне и источне Европе по расту БДП

Такво објашњење је погрешно, предочио је Ћулибрк, јер Србија "трећу годину за редом има већи увоз него извоз". Како је указао, "то значи да ћемо повећане плате и пензије да трошимо на увозне, а не домаће производе, тако да се може рећи да је буџет развојни за Немачку, Француску, Британију, Америку и земље из којих увозимо производе".

Насупрот ставовима власти да је Србија шампион у привредном расту, Ћулибрк тврди да је "стварност другачија" и да се налазимо на зачељу земаља централне и источне Европе по расту БДП. То се, како је рекао, види и из податка да је "укупан кумулативни раст у протеклих седам година у Румунији био преко 30 одсто, а да је наш 12".

"Председник и премијерка говоре како смо у трећем кварталу имали највећи раст, али тај раст још није објављен. Сем тога што је занимљиво да се позивају на податак који није јаван, суштина је да смо у прва два квартала ове године расли најаспорије у региону", нагласио је Ћулибрк.

Изузетак је, како је илустровао, прошла година, јер смо имали "већи раст од три одсто, али је цео свет растао по стопи од четири одсто и вишој, па смо и у тој шампионској години били на зачељу". Истичући да је за привредни раст неопходно повећати извоз, јер са великим увозом раст није могућ, Ћулибрк је подсетио да је четвртина нашег извоза, "око пет и по милијарди евра, усмерено на Италију, која је у рецесији, и Немачку, која је једва избегла да прогласи рецесију и има минималне стопе раста".

Према његовој оцени, "ако ове две земље упадну у озбиљну рецесију, нећемо моћи да ширимо наш извоз, што је додатни проблем".

Ћулибрк, ипак, понавља да раст мора бити базиран на извозу, уместо на два милиона запослених са просечном платом која је била ове године 460 евра и пензијом од 210 евра".

Како је указао, "немамо капацитет да погурамо раст, чак ни на повећању куповне моћи, јер нисмо Кина, која има растући стандард и милијарду људи и која на основу домаће потрошње може да развија привреду".

Када је реч о повећању пензија и плата, Ћулибрк је израчунао да ствари не стоје како се званично наводи, јер ако "плате у јавном сектору расту просечно девет одсто, а пензије 5,4, онда ће удео пензије у плати бити испод 47 одсто".

Подсећа да је "удео пензија у плати 2009. био 62 одсто и да је ПУПС тада уцењивао владу да тај удео не сме да се смањује, а да је сада 48 одсто, што ће након повећања бити мање".

Ћулибрк је поменуо и пример улагања у изградњу фудбалских стадиона, тврдећи да "није развој то што ћемо да спискамо 250 милиона евра у стадионе, јер они никог неће да развију, нарочито када се зна да се зидају за клубове који једва имају неколико стотина посетилаца по утакмици".

Привредници се у Србији осећају небезбедно и нелагодно

У контексту инвестиција и улагања, требало би водити рачуна о томе да нас у предговорима са Европском унијом (ЕУ) чека поглавље о заштити животне средине које ће нас коштати најмање 15 милијарди евра, на шта упозорава и Фискални савет. Ми немамо ни "депоније, ни основну канализацију, и боље би било да новац, уместо на стадионе, "трошимо на ову област", поручио је Ћулибрк.

Упитан како је могуће да будемо рекордери у страним инвестицијама у региону, а да истовремено имамо најмањи раст, он се позвао на словеначког економисту Јожу Менцингера да се ни једна земља није развила захваљујући страним инвестицијама, и да су развој потребне домаће инвестиције.

"Имамо највећи број страних инвестиција и истовремено најмањи удео укупних инвестиција у БДП", уочио је Ћулибрк и проценио да је за раст од четири до пет одсто годишње "удео инвестиција у БДП морао да буде најмање 25 одсто". Упитан зашто су власти, а пре свега председник Србије, фасцинирани страним инвеститорима којима обезбеђују и субвенције, док су домаћи инвеститори у другом плану.

Чулибрк је одговорио да поједини аналитичари "тврде да свака власт прави своје тајкуне". Сви привредници који су пословали у време претходних власти се третирају као "припадници бившег режима", указао је Ћулибрк и подсетио на упозорење председника клуба "Привредник" Зорана Дракулића да домаћи привредници улажу у регион, уместо у Србију.

Како је објаснио, у Србији се осећају небезбедно и нелагодно и немају никаву комуникацију са владом. Према ставу Ћулибрка, овде "постоји несхватљив одијум према неким привредницима, које власти мало хапсе, мало пусте, али да им не дају да раде, што је то разлог што они улажу ван Србије".

Страни инвеститор све "заврши лако у кабинету код председника или премијерке, док домаћи мора да куца на 100 врата, а онда још и да, мимо законских обавеза, плаћа ко зна кога, јер постоји корупција, како би евентуално нешто завршио", рекао је Ћулибрк.

Израчунавши да та улагања у регион, вреде "стотине милиона евра", он је констатовао да би, само на основу те рачунице, засноване на вестима у медијима "тај новац у Србији надоместио онај недостајући проценат да бисмо имали раст око четири до пет одсто".

Велики проблем са буџетом је и што је нетранспарентан

"Имамо мало домаћег капитала и то пуштамо да одлази, иста ситуација као са радном снагом, пуштамо најбоље да одлазе из земље да повећавају БДП Немачке, Аустрије, Швајцарске, Канаде, а овде остаје онај ко мора", оценио је Ћулибрк.

Према његовом ставу, велики проблем са буџетом је и што је "нетранспарентан и што се Вучић понаша као да у путеве улаже сопствени новац, а не наш новац".

"Имамо ситуацију да је 90 и нешто милијарди предвиђено за субвенције, али појма немамо где иде тај новац, а грађани би морали да знају све до последњег динара", нагласио је Ћулибрк.

Он наводи да се одлуке о субвенцијама доносе "на основу уредби, договора и обећања да ће неко запослити 1.000 људи, а да ћемо из тог посла извући шест пута више".

Да је тако, то би био перпетуум мобиле и све земље света би тако радиле, оне то не раде. Осврћући се на аферу "Крушик", Ћулибрк је предочио да је то "само један пример корупције и незаконитог пословања у земљи и да је питање колико тога заправо има".

Тврди да је Крушик, као државна фирма, само на основу "посла који је препустила приватницима могла да инкасира 11 милиона евра на свој рачун". Просто је невероватно да влада која, преко изабраних људи, управља том државном наменском компанијом допушта такве ствари које у коначном исходу за резултат имају и мање новца за буџет који та иста влада креира".

(Фонет)

Видети још: Ђорђе Вукадиновић: И после одговора Министарства трговине, није јасно која институција и зашто је ускратила сагласност Крушику за извоз мина у Јерменију - државне институције блокирају државну фирму у корист приватних посредника?!

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер