Milan Ćulibrk: Zabluda je da će se ekonomija Srbije posle dva ili tri meseca od kraja pandemije vratiti na staro

 Zabluda je da će se ekonomija Srbije posle dva ili tri meseca od kraja pandemije koronavirusa vratiti na staro, mnogi sektori osećaće posledice najmanje dve godine, kaže Milan Ćulibrk, urednik nedeljnika NIN. Dodaje i da se brojevi radnika koji su ostali bez posla razlikuju, jer država ne računa one koji su radili na crno i na privremenim poslovima, a koji su otali bez posla.

Ekonomisti širom sveta upozoravaju na pogubne posledice epidemije na globalni rast. Nije više tajna da će najmoćnije ekonomije zabeležiti pad, evrozona od čak 9 odsto, a prognoze su da će povratak na nivo pre krize trajati nekoliko godina. Mi ćemo biti bolje sreće u ovoj krizi, poručuju nam iz državnog vrha.

Naslušali smo se ovih dana različitih podataka o broju ljudi koji su ostali bez posla tokom vanrendog stanja i oni su prilično zbunjujući. Predsednik Srbije navodi podatak Nacionalne služba za zapošljavanje da je 9.000 ljudi bez posla, potom smo čuli ministra za rad koji kaže 15.000, a SECONS, nezavisna organizacija stručnjaka, kaže da je taj broj 200.000, zajedno sa onima koji su neformalno zaposleni ili su na povremenim poslovima. Gde je istina?

"Pa, istina je negde na sredini", kazao je Ćulibrk u Danu uživo. Država, dodaje, ne prati rad na crno i privremene poslove i to je jedan od razloga za ovako različite brojeve onih koji su ostali bez posla.

Svako ko je ostao bez izvora prihoda a bio je privremeno zaposlen, to nigde neće biti zabeleženo, kaže Ćulibrk.

A biće ih i više, izrazio je bojazan.

"Plašim se da će ih biti i više, jer je zabluda da će se nakon jednog, dva ili tri meseca stvari vratiti na staro, na onu situaciju koja je bila pre krize. Mnogi sektori će osećati posledice bar još dve godine", mišljenja je Ćulibrk.

On podseća da je država obezbedila isplatu minimalnih zarada za zaposlene za tri meseca, ali pita - a šta posle?

"Šta će biti posle ta tri meseca? Poslodavci će ih zadržati tri meseca, ali šta će posle biti, da li će moći da kasnije sami iz svog profita finansiraju njihove zarade, da li će moći da izdrže? Taj problem nije rešen, on je odložen privremeno, pa ćemo o tome na jesen", kazao je Ćulibrk.

Na pitanje da li je država stala u odbranu zaposlenih u stranim kompanijama tokom krize sa koronavirusom, Ćulibrk kaže da nije.

"Ne vidim da je stala u odbranu tih radnika. Pa mi smo svi slušali koliko je bilo otpora kada su radnici u fabrici Jura tražili da im se samo obezbedi rad u normalnim uslovima. Videli smo da se to nije poštovalo, i naravno, sada u tim fabrikama postoji veliki broj zaraženih i obolelih", kaze Ćulibrk.

I ne samo što nije stala iza zaposlenih.

"Nervira me i što mi ni do sada nismo saznali kakvi su uopšte uslovi rada u takvim fabrikama, iako se oiz budžeta isplaćuje naš novac za subvencije tim stranim investitorima", rekao je gost N1.

Poslodavac, dodaje, u fabrici čokolade u Novom Sadu moze 10 godina da finansira zarade zaposlenih samo na osnovu onoga što im je dala država.

"A to je naš novac, i pitam se uopšte kako se domaća direktna konkurencija mora da bori na tržištu s tom fabrikom čokolade, koja je tako, čašćena sa 120 evra po zaposlenom", upitao je Ćulibrk.

O tome da li postoji bojazan da će strani ulagači početi da odlaze iz Srbije, Ćulibrk kaže da te kompanije pokušavaju da u matičnim zemljama zadrže što veći broj radnika.

"Većina zapadnih, razvijenih zemalja je sad shvatila koliko nije bilo dobro što su selili proizvodnju u druge zemlje gde su niže zarade. Sada se mnogo više razmišlja da se u matičnim zemljama zadrži što veći broj radnih mesta. I u problemu su sve zemlje u razvoju, ne samo Srbija, a naša vlast se hvalila da smo rekorderi po prilivu stranih investicija...Na kraju se postavlja pitanje kakav je efekat tih investicija, jer uprkos tim rekordima, mi, uz BiH, imamo najmanji rast BDP-a. A domaće investicije su neuporedivo manje nego pre 10 ili 15 godina", naglasio je Ćulibrk.

Kako je rekao, država časti našim novcem strane investitore, ali je pitanje koliko je to održivo na duži rok i kakav je kvalitet tih radnih mesta. Pokazalo se, dodaje, da i ne doprinose našem BDP-u.

"To je manuelni rad ljudi koji izvlače neke žice za automobile, to se onda izvozi i to je to. Ti investitori su ovde samo zato što su naše nadnice među najnižima u Evropi", kazao je Ćulibrk.

I pita se - kako ćemo mi da ostvarimo rast BDP-a ako će jedna Nemačka i Italija imati pad 9 odsto, a mi sa njima ostvarujemo izvoz od četiri milijarde evra godišnje.

"Kako mi možemo njima da prodajemo, a da se to ne odrazi i na naš izvoz...Pritom, automobile više skoro niko da i ne kupuje, stala je prodaja svih proizvoda koji nisu od životnog značaja...Mnogo toga je prilično komplikovano, a sve se ovde olako shvata, samo naši zvaničnici nisu zabrinuti. Bojim se da će tako biti do 22. juna, do posle izbora, a da će tada početi da bivaju zabrinutiji", ocenio je Ćulibrk.