Милан Динић: Према подацима Лекарске коморе Србије, од почетка пандемије коронавируса преминуо укупно 71 лекар

 Председник Лекарске коморе Србије Милан Динић изјавио је да је у Србији, према евиденцији којом располаже та организација, од почетка пандемије коронавируса преминуо укупно 71 лекар. "Трудимо се да имамо што ажурније податке, у томе нам помажу регионалне коморе са терена", рекао је Динић и додао да Комора сваки дан ажурира податке, који су сигурни и проверени.

На питање Н1 да ли Комора има прецизније податке од броју преминулих лекара, пошто министар Златибор Лончар каже да их је 14 из ковид зона, а Раде Панић из Синдиката лекара и фармацеута Србије наводи да их је више од 100, Динић је навео да Лекарска комора има у евиденцији 71 преминулог лекара и да су у питању све колеге лекари који су преминули од ковида, без обзира на то да ли имају 30 или 90 година.

Упитан какав је став коморе о правима лекара пошто се жале због неравноправног упућивања на рад у ковид болнице, он истиче да нема такве иницијативе у Лекарској комори, али да је сигурно ако било ко претпоставља да постоји неравноправност и то пријави, комора и то питање размотирити.

„Мислим да би требали сви да будемо поносни на лекаре како су се понели током више од годину дана епидемије. Терет је поднела цела лекарска професија али је јасно да он не може бити једнак“, рекао је Динић и додао да су најизложенији у епидемији били пулмолози, анестезиолози и инфектолози.

Динић је рекао и да је Суду части стигло десетак пријава против лекара који негативно или двосмислено говоре о вакцинацији.

„У овом тренутку постоји до 10 пријава, нешто суду части, нешто Етичком одбору. Лекарска комора отворила је процесе и они ће бити завршени у законском року“, истакао је Динић и додао да је по закону о општем управном поступку тај рок до две године.

Упитан због чега толико дуго трају процеси, он каже да постоји више разлога. Наглашава да због ванредног стања и епидемиолошке ситуације лекари нису били у капацитету да раде, пошто су лекари који су у Суду части радно ангажовани и у ковиду. Са друге стране, како каже, има и процедуралних ствари као што су право на жалбу, право да се неко појави или не појави, а дата су и законска права за обе стране у поступку и то право неки користе не би ли развукли цео процес.

На питање да ли је међу тим предметима и докторка Јована Стојковић због које је интервенисала полиција, Динић каже да нема могућност да говори о конкретним предметима јер постоје ограничења везана за предмете по којима поступа Суд части. Додаје и да је тај случај јесте предмет за цивилни суд јер у Комори суде по етичком кодеску, а све што улази у Кривични законик је предмет деловања цивилних судова.

Упитан да ли Лекарска комора може сама да покрене неки поступак, он наводи да у овом тренутку и по правилнику треба да буде поднета пријава од стране породице пацијента или колега. Поступак може да покрене и комора али то подразумева састанак колективног органа, а он, по статуту, не може да буде одржан онлине.

„Ако би било који орган коморе деловао, био би сазван супротно статуту“, рекао је Динић.

И у случају др Бранимира Несторовића, против ког је пред комором покренула поступак организација Уједињени против ковида, комора не може још да одлучује, каже Динић. „Ситауција је проста и једноставна – у овом тренутку имамо забрану окупљања више од пет људи, а Етички одбор има 15 чланова, за кворум их је потребно осам“, објаснио је Динић.

Каже да, док се не промени уредба владе о окупљањима, они не могу да се састану и да је слична ситуација у још 32 предмета.

На питање зашто се Лекарска комора није огласила поводом одбијања здравствених радника да се вакцинишу, он наводи да „то питање није на месту“.

Од пре годину дана Лекарска комора говори у прилог вакцинацији, наша је обавеза да тако говоримо и не дозволимо да глас појединаца превлада нешто што говори струка, каже Динић.

(Н1)