Početna strana > Hronika > Milan Marković: Etnička regionalizacija nije po evropskim standardima
Hronika

Milan Marković: Etnička regionalizacija nije po evropskim standardima

PDF Štampa El. pošta
utorak, 04. avgust 2009.

Ocenu ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića da su njegovi prošlonedeljni razgovori sa albanskim liderima s juga Srbije bili korektni, očigledno ne dele i odbornici albanskih partija, s obzirom na to da su samo nekoliko dana kasnije usvojili deklaraciju kojom traže stvaranje albanskih regionalnih institucija, izdvojenog regiona preševske doline, kao i ubrzanje razgovora o regionalizaciji sa Beogradom, uz međunarodno posredovanje.

General Ninoslav Krstić, predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju, koji je svojevremeno bio i komandant snaga u Kopnenoj zoni bezbednosti, ističe da u toj deklaracije nema ničeg novog, jer su slične zahteve albanski lideri sa juga Srbije isticali još 2000. godine, kao i da je osnovni cilj zapravo pripajanje Kosovu opština Preševo, Bujanovac i Medveđa.

Srpske vlasti, uz ocenu da ova inicijativa „ne sadrži suštinski ništa novo“, jer se, kako kaže ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković, ti zahtevi uglavnom ponavljaju poslednjih nekoliko godina, ističu i da je sama deklaracija nepotrebna.

– Regionalizacija se ne može i ne sme raditi po etničkom principu, jer to nije regionalizacija koja je po evropskim standardima. Mi govorimo o regionalizaciji u funkciji ekonomskog razvoja – kaže za „Politiku“ Marković, koji je i na čelu Koordinacionog tela za jug Srbije. On naglašava da će se sva pitanja u vezi sa regionalizacijom rešavati nakon usvajanja novih ustavnih rešenja, „jednog dana, kad se to dogodi“.

Nepotreban je, kako kaže, i zahtev za internacionalizaciju celog pitanja, jer je „odnos Koordinacionog tela i međunarodnih organizacija veoma dobar“. On navodi da bi do kraja godine, uz pomoć USAID-a, trebalo da bude otvoren fakultet u Medveđi, dok bi uz pomoć OEBS-a bila rađena studija izvodljivosti za otvaranje visokoškolskih ustanova u Bujanovcu.

Marković, uz najavu novih razgovora sa predstavnicima Albanca sa juga Srbije, dodaje da je moguće da „postoje elementi“ kojima ne odgovara sve što je država Srbija, uz pomoć međunarodne zajednice, uradila u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa, ali ne želi da kaže na koga misli.

Za predsednika SO Bujanovac Šaipa Kamberija, međutim, zahtev Albanaca sa juga Srbije za formiranje regiona preševske doline je opravdan zbog specifičnosti tog područja, kao i da je u „duhu evroatlantskih procesa”.

On je za agenciju Beta kazao da bi formiranje tog regiona omogućilo „nadgradnju posebnosti i različitosti na jugu Srbije”.

Prema njegovim rečima, vlada Srbije pokušava da marginalizuje Koordinaciono telo i „zahteve Albanaca u borbi za odbranu nacionalnog identiteta i bržu integraciju Albanaca u institucije sistema Srbije”.

U izjavi za B92, jedan od potpisnika deklaracije, predsednik Demokratske partije Albanaca Ragmi Mustafa tvrdi da cilj ovih zahteva nije razgradnja Srbije, već, kako kaže, rešavanje problema albanskog naroda u preševskoj dolini. Mustafa, koji je i predsednik Opštine Preševo, tvrdi da nikakvog terorizma u ovoj opštini nema, ali i da žitelji Preševa trpe pritisak zbog prisustva policije. On je izjavio i da je želja lokalnih Albanaca bila da deklaracijom, koja je inače u duhu političke platforme iz januara 2006. godine, daju signal međunarodnoj zajednici da u Srbiji, koja je na putu evrointegracija, i dalje postoji problem sa ugrožavanjem ljudskih prava i to, kako kaže, naročito kad je reč o Albancima na jugu Srbije.

Ministar Marković, međutim, odbacuje ove primedbe i navodi da je, na primer, postignut dogovor za korišćenje udžbenika za sve učenike osnovnih i srednjih škola, a posebno za đake prvake koji će kao i svi drugi prvaci u Srbiji dobiti udžbenik od države (albanska deca na albanskom jeziku) kao i da je Koordinaciono telo za 1.300 prvaka obezbedilo školski pribor.

– U toku je i konkurs za podsticanje razvoja civilnog društva u ove tri opštine za programe koji imaju multietničku sadržinu. Raspisan je i konkurs kojim Koordinaciono telo želi da pomogne socijalno najugroženijima, kao i konkurs za 150 stipendija za učenike srpske, romske i albanske nacionalnosti – dodaje Marković.

Nekadašnji prvi čovek Koordinacionog tela za jug Srbije Nebojša Čović kaže za B92 da je scenario poznat, odnosno da posle „nastupa“ militantnog krila Albanaca i napada na policiju, slede politički zahtevi poput ovih poslednjih. Odgovor je, kako kaže, u većem prisustvu državnih funkcionera na jugu Srbije.

Slične primedbe ima i general Ninoslav Krstić koji podseća da je početkom 2001. godine veoma efikasno ugušena albanska pobuna na jugu Srbije, ali je potom država zapostavila ceo region, ali je, kako kaže, od pre godinu dana prekinula i komunikaciju sa Kforom i Euleksom, što umnogome otežava kontrolisanje situacije u graničnom području prema Kosovu.

On, međutim, ističe da su mnogi albanski zahtevi nerealni, poput onog da oni imaju svoju pograničnu policiju.

Zahtevi Albanaca sa juga Srbije:

– demilitarizacija regiona

– prekid svih akcija srpske specijalne policije

– proporcionalna zastupljenost Albanaca u državnim institucijama, posebno u lokalnoj i pograničnoj policiji

– rešenje o upotrebi fakultetskih diploma Univerziteta u Prištini izdatih posle februara 2008. godine

– oslobađanje Albanaca uhapšenih u akciji srpske specijalne policije decembra 2008. godine osumnjičenih da su pripadnici gnjilanske grupe OVPBM

– uhapšene Albance procesuirati u okviru međunarodnih pravnih mehanizama zbog „evidentne politizacije ovog pitanja“ i inkriminisanje svih pripadnika OVPBM

(Politika)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner