Милан Ст. Протић: „Србија би требало да подигне улог и затражи пуноправно чланство у ЕУ за столицу Косова у УН. У Москви нема те флексибилности, толеранције, такта и стрпљења, као што их има на Западу“

Не ради се више о Косову, не ради се ни о опстанку Срба на Косову, ради се о опстанку ове земље и овога народа, изјавио је историчар Милан Ст. Протић, који сматра да би Србија требало да подигне улог и тражи пуноправно чланство у ЕУ за столицу Косова у УН.

Упитан како нова реалност у свету, настала од украјинског рата, одређују позицију Србије у односу на косовски проблем, он је одговорио да је Косово до избијања тог сукоба било локални проблем, али да је сада део глобалне контроверзе између Запада и Руске Федерације.

„Зато је решење тог питања или нерешење, све зависи из чијег угла се гледа, данас много значајније него што је било у прошлости. Отуда се међународни чиниоци, и ови западни које видимо на сцени и ови руски који делују из потаје, толико озбиљно и приљежно тим питањем баве“, сматра Протић.

На опаску да у процесу убрзаног решавања проблема Косова главну улогу преузимају Американци, он је приметио да Сједињене Државе, на начин сличан као у време Дејтона, покушавају да приступе косовском питању, али није претерани оптимиста да ће то ићи тако лако.

„Очигледно је да су они смислили да столицу УН или бар чланство у неким важним међународним организацијама за Косово обезбеде тако што ће се Србима дати та такозвана заједница српских општина и да ће се на томе ствар бар делимично разрешити“, протумачио је Протић.

Очигледно је да су они смислили да столицу УН или бар чланство у неким важним међународним организацијама за Косово обезбеде тако што ће се Србима дати та такозвана заједница српских општина и да ће се на томе ствар бар делимично разрешити

Њему је „још од Бриселског споразума то деловало прилично глупо, јер није видео, а не види ни данас, који је истински интерес Срба на Косову и како ће се њихов живот заиста поправити уколико једна таква заједница буде била формирана“.

„Да не говорим о томе да следећи корак врло лако може бити захтев за заједницу албанских општина у Србији“, указао је он и нагласио да је „питање Косова, са становишта Србије и њених интереса, требало везати за европске интеграције и ту тражити решење“.

За Србију главни саговорник и преговарач треба да буде ЕУ, са Американцима у секундарној улози, а не представници Албанаца са Косова, оценио је Протић, свестан да је усамљен у том мишљењу, али и убеђен да ће будућност показати да је у праву.

Одвајајући питање Косова од европских интеграција, додао је он, ова власт је себи везала руке и сада куса ту кашу коју је сама закувала још 2013. године.

Проста је чињеница да Срби на Косову живе окружени албанском већином и да тамо представљају веома раштркану мањину. Ако желе да остану да живе тамо, они са том реалношћу морају да се помире. Свако друго решење практично не постоји, осим исељавања, уверен је Протић.

Излазак Срба из институција њему изгледа као „најава исељавања“, као порука да „ми не желимо да живимо у тој средини и у политичким и укупним условима који тамо важе“.

„И стога је једини закључак – ми хоћемо напоље“, протумачио је Протић, који идеју разграничења сматра сулудом, „јер би се исто то питање отворило на југу Србије а онда би нам та политика пресела, као што нам је пресела ова из Бриселског споразума“.

Како је оценио, „не ради се више о Косову, не ради се ни о опстанку Срба на Косову, ради се о опстанку ове земље и овога народа“.

„Пуноправно чланство Србије у ЕУ треба да буде наш примарни циљ. У односу на тај циљ и на тај интерес треба да се уклопи и наша политика према Косову“, поручио је Протић.

Како је подсетио, и друге земље су примане у ЕУ мимо реда и испуњавања свих захтева и услова, па Србија не би била никакав изузетак.

Он немачко-француски предлог разуме као понуду „минимум за минимум, ви минимално, и ми ћемо минимално“.

„Када су Европљани схватили да више од тога не може, онда су направили један такав предлог. Питање је да ли је и он остварив или није, али је свакако минималан“, тврди Протић.

„Од Србије се тражи минимално, Србији се нуди минимално“, поновио је он и оценио да „то што је ту наведено ако је тако, а претпоставља да јесте и личи на Европљане – то није ништа“.

На питање шта онда види као „максимум за максимум“, Протић је одговорио да би то било пуноправно чланство Србије у ЕУ за столицу Косова у УН.

Према његовом мишљењу, „у том случају сви добијају – Косово добија оно што је за њих примарно у овом тренутку, Србија добија оно што је њен дугорочан циљ, а Европљани добијају то да су решили једно велико питање без подршке других и то на заиста европски начин“.

За то, међутим, није била довољно храбра ни претходна власт, а ни она од 5. октобра, док је ова од тога миљама далеко. На моју велику жалост и на велику штету ове земље и овога народа, рекао је Протић.

Како је предвидео, „питаћемо се за 20,и 30 или 50 година где смо и шта смо и онда ће да се роне сузе, али се бојим да ће бити касно, ако и сад није“.

„То схватање националног интереса на темељу оне старе немачке пароле крви и тла, у нашем модерном речнику генома и територије“, указао је Протић, „до те мере је кратковидо и краткоталасно да игнорише и негира истинске интересе ове земље и овог народа“.

Упитан да ли су мржња и нетолеранција ендемске појаве овог поднебља или су индуковане за потребе очувања власти, он је оценио да у народима Балкана постоји потиснута патологија која вуче корене из Другог светског рата, можда и нешто раније.

Њу је лако злоупотребити, изманипулисати и окренути један народ против другог, указао је Протић и констатовао да томе само доприносе неуспеси и порази које је Србија доживела протеклих деценија.

Када се појави власт која је спремна да употреби сва расположива средства како би управо та патолошка осећања код народа пробудила, онда последице видимо као на длану.

Протић сматра и да се десница у Србији појавила као последица „актуелног режима, па се повремено ритне и у односу на тај режим“, али да у доброј мери она стоји као неко страшило пред Западом.

С друге стране, како је оценио, прећутни је или скривени партнер власти, јер се у много чему, ако не у свим политичким погледима, онда свакако у менталитету, види прилична сличност између владајуће странке и њеног првог човека и десничарских организација у Србији.

„Сви они имају свог спонзора у Москви и то су врата пакла која је отворио овај режим“, упозорио је Протић и констатовао да је „ово што се данас догађа само последица дуготрајног процеса повезивања или подметања Србије у гвоздени загрљај данашње Москве“.

Србија је сама себе довела у позицију таоца. У Москви нема те флексибилности, толеранције, такта и стрпљења, као што их има на Западу

Србија је сама себе довела у позицију таоца. У Москви нема те флексибилности, толеранције, такта и стрпљења, као што их има на Западу. Тамо кад пристанете да будете полуга у њиховим рукама, више мрдања нема, објаснио је Протић.

На делу је само нова фаза неосовјетизације Русије, која овде ради на неколико нивоа. Један је према власти, други преко ових под наводницима десничарских организација, а трећи је преко одређених служби у којима такође имају своје људе, нагласио је он и прецирао да „ту рачуна и медије“.

Упитан "зашто добар део јавности у Србији од почетка руске инвазије на Украјину навија за агресора", Протић је одговорио да су разлози идеолошке природе, али и да због „свих тих пораза и понижења које смо доживели, и као народ и као држава у протеклих 30 година, навијамо за јачег, не навијамо за слабијег“.

Како је образложио, „мислимо да ће победа Русије донети неку нову слику света у којој ће ти наши порази и та наша понижења бити избрисани, несвесни колико ми сами носимо одговорност за то у какво смо стање себе довели“.

Упитан да ли је у овом околностима промена у Србији уопште могућа, он је признао да је, као историчар, лош прогнозер, али и да је, уз све ограде, веома скептичан у погледу било какве суштинске промене, и у спољашњој политици и националној политици и унутрашњој политици у Србији.

„Бојим се да ова земља клизи у диктатуру и да смо сведоци, готово из дана у дан, да се систематски и намерно, из убеђења, гуши и то мало слобода што их има“, указао је Протић.

(Фонет)